SVEUKRAJINSKI DNEVNIK 14.06. - 28.06. 2014
Donjeck-Lugansk
14 jun 2014
Nocas ukrajinski Iljusin 76 sa popunom iz 25te vazdusno-mobilne brigade i zalihama probao da sleti na aerodrom u Lugansku. Pobunjenici ga pogodili raketom i teskim mitraljezom, avion tresnuo u polje 2km dalje. Poginulo 49 padobranaca i clanova posade. Odosmo da vidimo.
Lugansk, 150km severoistocno od Donjecka je, valja podsetiti, istocna ukrajinska oblast (region) koja je zajedno sa susednom Donjeckom oblasti sediste trenutnog sukoba. Grad je skoro na samoj granici sa Rusijom, a dobar broj prelaza sada kontrolisu pobunjenici iz Luganske Narodne Republike, te Ukrajina naprosto mora da taj problem resi. Kijev tvrdi da je u poslednja dva dana preuzeo kontrolu na oko 100km granice. Ostaje im jos 200.
Juce ukrajinska Nacionalna garda, te nekakvi dobrovoljcki usli u Mariupolj, a na obali Azovskoga mora, razlupali omanju pobunjenicku posadu i otisli. Tvrde i jedni i drugi da ima izmedju tri i pet mrtvih, te nesto ranjenih i pohapsenih na strani pobunjenika.
Bitka se vodila na raskrsnici Grcke i Italijanske ulice medju stambenim zgradama i porodicnim kucama. Prvo su nacgvardejci zapalili pobunjenicki BRDM-2 (izvidjacko oklopno vozilo) i jedan kamion, potom su blokirali i izresetali staru skolu koju su ovi koristili kao kasarnu, jos jednu noviju zgradu, nekakve kancelarije, sta li, i sve je bilo gotovo za dva sata.
I tako, stajali mi, stajao neki narod koji ne voli vlasti u Kijevu, kad prodjose kamioni sa nacgvardejcima. Suma-sumarum, izmenjali su veliku kolicinu opscenih reci kojih u ruskom jeziku ima mnogo te je psovanje prava umetnost, pokazali srednji prst, i uopste ponasali se kao sukobljene strane u bratoubilackom konfliktu.
Onda ih je milicija pustila da odu da vide sta je bilo, pa je prosireni komsiluk satima cacao kroz kojekakav krs i djubre i zavirivao u spaljena vozila i razbijenu zgradu.
Neki magarci su unutra nasli zivu municiju i protivtenkovsku nagaznu minu (bez upaljaca kako se posle pokazalo) pa su ih nosali okolo sa istim takvim magarcima kao sto su i sami. Oprezno smo se izmakli.
Uzgred, Mariupolj, inace sediste najvece zajednice etnickih Grka u Ukrajini (ima i univerzitet) nikad nije srcem i dusom bio pobunjenicki, jer em nekako ne ljube Rusiju, em zato sto je tamo nekoliko fabrika koje pripadaju magnatu Rinatu Ahmetovu, a poznato je da oligarsi ne vole ratove jer gube silan novac, a radnici vole radna mesta i plate, a ni jednog ni drugog nema ako se okolo puca i ne idu vozovi sa sirovinama i proizvodima.
Sve zgrade u Mariupolju imaju neku ruznu braon patinu koja nastaje od talozenja kojecega sto u vidu dima izlazi iz Ahmetovljevih metalurskih zavoda kojih okolo ima barem 10. Ni ono Azovsko more nije lepo, plitko je i glibavo, nekako je vise kao zabarak Crnog mora. I stalno duva vetar.
Novohanovka
14 jun 2014
Onaj ukrajinski Iljusin 76 sto su ga nocas oborili pobunjenici tresnuo u polje psenice kod sela Novohanovka, 20 km jugoistocno od Luganska.
Isli nekim putem kroz zito, silna prasina. Aerodrom u Lugansku nije daleko, nekih 2000 - 3000 metara, dovoljno za minobacac da dobaci.
Avion se razbio na vrhu jednog blagog i dugackog uspona i samo je komad repa ostao da strci, kao spomenik. Sve se rasulo u prostoriji od 100 x 300 metara, motori odbaceni u stranu, kabina sa nosnim stajnim trapom otklizala napred. Spaljeno, izuvijano, izguzvano, smrdi na kerozin na pola kilometra okolo.
Nigde leseva, valjda ih je ukrajinska vojska odnela jutros kad se okolo vodila i omanja borba.
Poginulo 49 ljudi. Padobranci iz 25te vazdusno mobilne brigade i posada. Predsednik Ukrajine Petro Porosenko obecao adekvatan odgovor.
Kaze baba Varvara ovde u selu da su jutros doleteli borbeni avioni i gadjali tamo negde iza oborenog Iljusina.
"Ja isla da dovedem kravu, kad preletese tri mala aviona, sve grme i onda bum bum bum sve se zemlja tresla, sacuvaj Boze i majko bozija."
Gore oko aviona smucali su se pobunjenici i u jutane vrece skupljali rasutu municiju. Pustili nas da slikamo.
Opet idu svakojake vesti, te ukrajinska vojska napreduje onuda, te pobunjenici se probili tamo.
Ovde ima da se kupi melitopoljskih tresanja. Tamno crvene i slatke. Puknu i rskaju kad ih zagrizes.
Slavjansk
16 jun 2014
Danas sam 4 sata gledao kako raste stablo hajducke trave i kako mimo mene, a kroz cekpoint ukrajinske nacgvardije te armije, prolaze domaci iz Slavjanska koji su u autobusima i privatnim automobilima vise izlazili iz grada, no ulazili u njega.
Ukrajinska vojska ima naime sistem akreditovanja po kome im vi (po najnovijem postupku) posaljete skenove pasosa i press kartice, a onda to oni unesu u nekakav spisak koji je valjda u Kijkevu i Izjumu gde je i stab antiterroristicke operacije (sto je lokalni eufemizam za rat).
I tako dodje novinar na blokpost (kontrolni punkt) gde mu uzmu pasos i kazu da ceka. Onda zovu komandu, komanda zove visu komandu, visa komanda zove Izjum koji ako treba zove Kijev, gde se onda proveravaju podaci.
Onda tim istim putem informacija ide nazad - pop crkvenjaku, crkvenjak djaku, djak keru, ker repu, rep misu, mis buvi. Sad, netko prodje po spisku, netko ne.
Tako su rekli ukrajinski nacgvardejci koji su inace prilicno pristojni i prema nama i prema mimoprolazecem narodu.
I tako smo na koncu usli u Slavjansk koji nikad nije bio prijatno mesto, a postao je sasvim neprijatan od kako je u potpunom okruzenju.
Iz varosi koja inace ima 120 'ljada ljudi otislo je vise od polovine. Oni koji su ostali uglavnom nemaju vodu i struju. Hrane ima u radnjama ali ne mnogo. Kafane i radnje ne rade. Penzioneri nisu primili penzije dva meseca. Nema goriva, nema cigareta. Lekova ima ali ne mnogo.
Zatvorili su mrtvacnicu kaze Vera koja zivi preko puta. "Nema vode, nema struje, frizideri ne rade, nema mrtvozornika. Pocelo da smrdi pa su ih pozakopavali."
Gradska vlast deli letke u kojima gradjanstvu preporucuje da smrtne slucajeve prijavi policiji i hitnoj poomoci. "Policija ce doci, saciniti protokol i neophodnu fotografiju, hitna pomoc ce konstatovati smrt i odneti pokojnika na ukop. Odajemo priznanje grobarima koji bukvalno pod mecima obavljaju posao," kaze se u letku.
Granate padaju po gradu. Pobunjenici dovezu minobacac na kamionu, opletu po vladinim trupama i odu, vojska odgovori, a mine treskaju po komsiluku. Narod napusta kuce. Poneko i pogine. Mina pala na porodiliste, pa su ga evakuisali. Razlupana stakla, na vradima tabla, naslikana roda koja nosi bebu. Malo dalje pala granata i nije eksplodirala, lezi u travi i nitko je ne uklanja. Razbili prodavnicu ribolovacke opreme.
Pobunjenici jurcaju automobilima tamo-amo. Dobro su naoruzani i ljuti ali hoce da razgovaraju. Staljingrad im je moto. Srpski pasos i dalje gvozdena vrata otvara.
Blizu predgradja Andrejevke zive Ana i Sergej. Imaju sina Kirila koji ima 3 meseca i ne budi se kad pripucaju. Nece da idu nikuda.
U ulici Kirova mina pala na jednu kucu, vlasnici se spakovali i otisli. Ostao ker Dima. Sad ga hrane komsije, a posebno baba Natalija. Ker Dima ima devojku, kerusu Ljalju.
Slavjansk-Donjeck
18 06 2014
Nocas i jutros tukli predgradja Slavjanska uzvratnom artiljerijskom vatrom i ajd' manje vise to, zaboravi covek kad mu se bas spava, nego su komarci toliko ujedali da sam se obukao, zavio u carsav i tako odremao dva sata. Ruski novinari koji zive u hotelu nasli plocice od onih elektricnih fumigatora, pa ih pale jer nema struje. Tvrde da pomaze.
Dok sam ja spavao pale su granate na predgradje Istocno i ubile babu i komsije, bracni par.
Krenule su vece borbe oko Luganska (gde je onomad oboren avion). Ukrajinske trupe pokusavaju da odseku grad od ruske granice, a ako im bas podje za rukom i da ga zauzmu.
Danas za Rostov u Rusiji, a nesto i u onaj Mariupolj, a iz Slavjanska otislo oko 100 ljudi. Uglavnom zene sa decom i stari ljudi.
Bio je jedan deda sa unukom Alisom koja ima 13 meseci i dva zuba. Deda je ranih 90ih izbegao iz Cecenije. Sirotinja. Bogatiji su zbrisali davno.
Kod vodovoda, redovi za (kao sto ime sugerise) za vodu. Cuvar kaze da su otvorili kapije pre nedelju dana kad je nestalo vode jer su razbijene cevi. "Cim zakrpimo na jednom mestu oni razbiju na drugom, a problem je sto su razbili i kanalizaciju pa se govna vracaju i ako se sve to izlije eto epidemije."
Lokalni poglavica Igor Streljkov napravio plakat 300 Streljkovaca, na priliku plakata za film 300 (G.Batler - This is Spartaaaaaaaa!) ne bi li prizvao dobrovoljce. Podavili smo se od smeha. Na plakatu ima i telefon u Moskvi na koji dobrovoljci mogu da se jave.
Vratio se u Donjeck koji sija k'o Las Vegas. U Ljvovskoj Sokoladnici sluze cokoladni mus sa kardamomom
Donjeck
18. 06. 2014
Juce popodne kod Luganska poginula su dva clana TV ekipe ruske drzavne televizije. Isli su preko pobunjenicke teritorije i njihovog kontrolnog punkta, kod gradica Scastije da, kako je ispalo, prate nekakve izbeglice ka granici sa Rusijom koja nije daleko.
Novinar Igor Korneljuk i tonac Andrej Volosin su posli prvi jer su im pobunjenici rekli da mogu da predju put, stavise, vidi se na snimku jedan kako im mase rukom, a snimatelj Viktor Denisov je ostao pozadi iza nekakvih amfibija koje su tu parkirane, cekajuci na red.
Snimio je kad su mine tresnule i onda je uspeo da se izvuce. Novinar oglasen mrtvim u bolnici, les tonca su nekako nasli posle. Ja sam te momke znao poizdalje iz Slavjanska. Ukrstali nam se putevi.
Kod Slavjanska je u maju poginuo jedan italijanski fotograf Andrea Ronchelli kada su ih (njega i prevodioca Andreja Mironova) poklopili iz minobacaca. Tamo blizu one Andrejevke i fabrike keramike gde klepaju svaki dan. I njih sam znao poizdalje.
I jedna novinarka lokalnog glasila je poginula nekako u to vreme, bas sam bio dosao u Beograd kad sam video vest. Ima slika kako joj jedan moj drug, fotograf iz Moskve, opipava puls, a njoj sva ledja krvava. Minobacac.
U Kijevu su rekli kako ruski novinari nisu bili akreditovani u stabu ATO (antiteroristicke operacije). Ja mislim da mine ne umeju da citaju akreditacije. Naprosto su se nasli u zoni minobacacke vatre.
Uopste minobacac je ovde omiljeno oruzje. Pancir i slem su vrlo korisni i trebalo bi ih stalno nositi kad je covek na terenu, tamo gde ima i najmanje mogucnosti da se nadje pod vatrom. Mada je neki put svejedno.
Mina moze i da se cuje kad dolece. Ako su blizu cuje se KLONK kod ispaljivanja. Dok leti, mina radi FIUFiUFIU. Ako covek pazi i otvori usi ima sansu da se brzobrzo skloni. Valja vazda jednim okom zverati za zaklonima. Topovi se cuju na daleko. Topovima se gadjaju vazni ciljevi.
Uzasni su visecevni bacaci raketa (ovde se kolokvijalno, medj' narodom zovu Kacuse, Grad ili Uragan iako su razliciti) jer kad dodje salva ona u nekoliko sekundi BRRRRRRUMMM zaseje celu prostoriju od par ari.
Gadni su i bacaci granata (podcevni, te oni automatski). Kod automatski se samo cuje ispaljivanje - PLOP PLOP PLOP - (ako se uopste cuje - to u zavisnosti od toga da li neko puca okolo pa zaglusuje i koliko je sam bacac daleko, i kako duva vetar i nosi zvuk, ima li rastinja izmedju itd), a oni mali monstrumi samo dosapucu i tresnu.
Teski mitraljezi (12.7mm i 14.5mm) i laki topovi (do 37mm) pucaju najcesce kratkim rafalima (da se ustedi municija i osmotri pogodak), DUDUDUDU i imaju trasere (svetlece metke) pa se izdaleka vidi odakle, kako i gde gadjaju. Od njih se moze pobeci.
Danas je proglaseno lokalno primirje. Iz regiona Luganska, gde su se nocas tukli, preciznije iz Gorlovke, danas ce ka Dnjeproteprivsku, gde je mir, odvesti mrtve, ranjene i neke zarobljene Ukrajince. Tako su rekli. Eno su i kod onog Scastija poceli da sabiraju mrtve, sad javise. Doneli su nove camove sanduke.
U Donjecku ispod spomenika djeduski Lenjinu, demonstrirali rudari u podrsku pobunjenickoj vlasti ali mlako, mlako... Do 1000 njih. Ovde se kaze da rudare zanima samo posao i plata, a i jedno i drugo jos pritice.
Dok sam ih cekao, a rudari sporo dolaze, a brzo odu, ukrao sam vreme i obisao lovacko-ribolovacku radnju, najvecu u krugu od 500km. Svasta ima ali skupo k'o sirce.
Kaze prodavac da posao stoji jer su najbolje vode tamo gde se puca. Sto se lova tice, druga je sezona sad, veli on. Najbolje idu maskirne uniforme, nozevi, oni sklopivi rucni alati, cuture, lovacke cokule, lagana kamping oprema.
Seversk
19 06 2014
Da nije ovog rata nikad u zivotu ne bih dosao u Seversk, nedaleko od Lisicanska (odakle su cuveni rudari i rudnici), a tek nikad ne bih prosao kroz selo Zaminovatu u kome nema nista posebno osim dosta visanja i jedne zle babe.
Seversk izgleda tuzno. Nekad je tu radio ogroman Severski dolomitski zavod i kanda je ceo grad ziveo od njega. Zavod je bankrotirao. Dok smo prolazili u jednom trenutku sam pomislio da je bombardovan, ali nije. Naprosto se urusio. Zidovi popadali. Kamioni stoje zardjali. Smucaju se kerovi.
Onda je narod polako otisao iz Severska jer nije bilo posla pa se urusio i sam grad. Pusto, propalo. Ima radnja gde nam je teta Nastja kuvala kafu jer smo dosli pa je dobila vesti.
Ispred radnje je bio Zenja koji ima novi motor, usku majicu, teotvazu i one brzinske naocare pa je kao takav mangup ili kako se ovdje kaze "realni pacan."
On je ocijukao sa devojkom u necemu srebrnom sto je izgledalo kao neglize, a njoj je kas'ti to imponovalo jer se smejuljila i lupkala stiklicom na papucici sa perlama.
Zenja je vazan jer "realni pacani" znaju sve pa smo se kod njega razabrali ko i gde puca na koga.
Seversk je primer tuzne istorije celog Donbasa. Nekada su tu ziveli Sovjetski ljudi u narodu zvani "sovke", ljudi odasvud iz ogromne zemlje, privilegovani deo radnicke klase koji je dobijao divne plate, dva godisnja odmora od po mesec dana u drzavnom sanatorijumu, stanove i sve tako. Onda je sve crklo.
U Seversk smo isli jer su ukrajinci krenuli u ofanzivu prema nekom Krasnom Limanu, pa su onda uz podrsku artiljerije i avijacije, oklopom i pesadijom krenuli da odbacuju pobunjenike ka Lugansku. Pusti putevi, naroda nigde. Krave pustene u polja da ne izginu u stalama.
U nekakvom predgradju, naidjemo na pobunjenicki stab u bivsem magacinu stocne hrane. Komandant ljut, umoran, promukao, kresti na nekoga preko radio veze "oooodakle oooodakle ljudeee da ti daaaaam?!" "Nemam, nemam koga nemam, dobro, doooooooooobro, naci cu."
Okrenuo se nama i zasistao da se ne mrdamo ni slucajno dok on ne posalje ljude, pa ce da vidi sta ce sa nama. I tako smo sedeli i jeli zelene kajsije dok je on sabirao neke odnekud koji su dojurili u dva minibusa i okrenuli ka selima Janpolju i Zakotnom odakle su napredovali ukrajinci. Onda je naleteo avion pa su svi pobegli, ukljuciv i nas.
Kad smo se vratili posle 10ak minuta bio je mnogo razgovorljiviji pa nam je pokazao i trojicu nesretnika koje su njegovi jutros povadili iz kamiona kijevskih tablica, te ih vezali i ostavili da leze licem u travi dok ne provere da li su mozda spijuni. Nije nam dao da razgovaramo sa njima ali sam video da su zivi i da mrdaju.
Dok smo se mi tu bavili, svuda okolo je tukla artiljerija, a onaj avion se vratio i negde iza prvog brda, kilometar dalje, istresao dve salve nevodjenih raketa.
I tako smo mi cekali da vidimo da li ce nas pustiti blize prvim linijama, narod je bezao, ko autom, ko na skuteru, ko na biciklu, a po netko i peske i nosio sta je stigao da ponese.
Sergej u sakou na strafte sa iscepanim laktovima je rekao kako je avganski veteran ali da takvu artiljerijsku vatru nije video i da u tom njegovom Janpolju ima i mrtvih i ranjenih i da smrdi na leseve i da nema struje, gasa, vode i hrane. Jedva je upalio skuter i otisao dalje. Zatim je dosla zena sa malim detetom u kolicima, prekrstila sebe, prekrstila nas i otisla.
Posle je proslo pojacanje iz Luganska, a sa njim je otisao promukli komandant. (Ovde su svi koji imaju neki cin promukli ili kaslju ko magarci - mislim ili se mnogo deru ili mnogo duvana puse.)
Provezli su teski mitraljez 14.5mm i protivtenkovski sistem FAGOT. Samo, ucinilo nam se malo sumnjivo jer su otisli nesto mnogo brzo...
I nista, na kraju smo shvatili da smo sami, a onda su zaresetali automati u ulici u kojoj je stab, pa jedno 200 metara dalje.
Posto nam nije bilo jasno ko na koga puca, a nismo nista videli (sto je najgore), a bilo je neprijatno blizu, mi smo zbrisali, usput javili sta smo imali, a kad smo bili malo podalje, svratili smo u radnju, skinuli pancire i kupili po sladoled od cokolade, omiljeni i ukusni Masa i Medved. Na stapicu.
«Бля» - это универсальное слово, которым можно выразить: страх, удивление, злость, радость, печаль и ваще, бля все чувства. Бля
Izvarno
20.06. 2014
Danas je u Luganskoj oblasti padala kisa, pa se prasina pretvorila u crno tutkalo u kome su se valjali ljudi i vozila.
Oko onih Janpolja i Zakotnog su nastavili da se tuku. Glasine i vesti su podivljale. Vlada u Kijevu je tvrdila da su njene trupe ubile 300 pobunjenika. Oni su pak priznali da su gubitaka imali ali i da su zauzeli rezervno armijsko skladiste, zaplenili 250 tenkova T64 i da formiraju oklopnu diviziju, samo da nadju posade. Dali su i oglas da se traze vozaci tenkova, komandiri vozila, punioci i nisandzije.
Posle su demantovali i rekli da nije bas 250 nego je manje, slikali ih za jutjub u dva dosta udaljena grada, ja izbrojao barem 5 na jednom i 3 na drugom mestu.
I zaista putevi od Donjecka ka Lugansku su bili izorani gusenicama, a ukrajinski asfalt los i sve se lepo vidi i naslucuju se nove udarne rupe.
Na nekoliko benzinskih pumpi su kazali da su tenkovi i borbena vozila svracali da uzmu gorivo i da nisu platili.
Uz ona tri koja su onomad, kako tvrdi NATO, presli iz Rusije, preostale oklopne transportere i artiljeriju, pobunjenici mogu da sastave jednu motomehanizovanu brigadu sa kojom se nije zezati, sto sa druge strane, nije nesto sto ukrajinska avijacija ne moze da polupa.
Predsednik Petro Porosenko je predlozio primirje do 27og do kada bi pobunjenici trebalo da poloze oruzje ili ce nakon toga biti unisteni. U medjuvremenu ce ukrajinske snage otvarati vatru samo u smaoodbrani.
Pobunjenici sa svoje strane najavili da ce prve jedinice nove Armija Donjecke Narodne Republike sutra u 11 poloziti zakletvu na Lenjinovom trgu u centru Donjecka.
Porosenkov plan ima 14 tacaka, predvidja jos siguran izlaz ka Rusiji dobrovoljcima, pobunjenicima i placenicima pod uslovom da poloze oruzje, ustanovljavanje tampon zone sa Rusijom od 10 km duz svih 1900 km granice, oprost od gonjenja za sve koji nisu okrvavili ruke, oslobadjanje talaca, decentralizaciju zemlje, vise prava regionima, garantovanu upotrebu ruskog jezika, itd...
Kod prelaza Izvarno je kolona ka Rusiji bila dugacka dva kilometra, odnosno, bile su dve kolone. Jedna desna sa odraslima i jedna leva sa decom, da brze ide.
Pobunjenici koji su zajedno sa ukrajinskim granicarima kontrolisali prelaz su otisli nekuda kada se pronela vest da odnekud idu drzavni tenkovi. Posle se vratila dvojica u civilu.
Onaj narod ostao. Prvo su se svadjali, pa tukli i na kraju samoorganizovali da nikome ne daju preko reda.
Pada kisa, neki 'ladan vetar. Piste deca, svadjaju se muski, deru se zene. Svega cetiri poljska klozeta, dva bez vrata. Jedna radnja, poluprazna, ima da se kupi vode i 'leba. Okolo tri kuce iz kojih su podelili sta su imali, a nesto je donela opstina iz obliznjeg Krasnodona. Glib i neka pistalina pod nogama, curi vodurina za vrat, nema covek gde da se skloni. Narod natakao djubrovne kese kao kabanice..
Po neka deca sede u kolima po dva dana kazu Sergej i Natalija. Oni su svoje klince koji su poveliki (8 i 11) poslali da predju peske, pa ih tamo sacekala tetka iz Rostova.
Neki kao jendek pun pelena jer nema kanti za djubre. Zapalili jednu gomilu pa ugasili jer htedose da se podave od smrada.
Anatolij i Svetlana, te cerka im Lena (13) pobegli iz Metalista kod Luganska gde su onomad bile strasne borbe, poveli i nemackog ovcara (nisam pitao za ime), a onaj jadni ker podivljao u autu i hteo da ih pojede. Sad ga non-stop setaju na smenu.
Neki s kraja reda sede vec 30 sati i ako je kako je bilo danas nece preci do prekosutra jer oni koji ulaze u Rusiju moraju da budu uvedeni u bazu podataka i popune imigracioni listic. Onda Rusima padne sistem, pa cekaju daase podigne ili oni sto popunjavaju papiric pogrese pa ponovo, a oni iza cekaju, a onda dodje carinik, pa vadi sve napolje, a oni jadnici poneli sve sto su mogli, pun auto. A novi postojano priticu.
Neko ide Rostov ili u Moskvu, neko u Amursku oblast, drugi u Petrograd, u Jelaterinburg, a neko u Krasnojarsk. Velika ta Rusija...
Jedan kukavac krenuo iz Luganska sa malim detetom i novom zenom - bivsoj zeni na Krim.
"Ali stvarno nas je sama zvala da se sklonimo, ona je takva, dusevna, mila, dobra."
Konstantinovka-Seversk
22. 06. 2014
"Sto duze ratujemo, sve vise verujemo da je nasa prica, kakva god da je, sve tacnija," rekao je u Seversku pobunjenik Valera, istoricar po obrazovanju, a bivsi kijevski policajac po profesiji.
Cekao je da mu ugreju vodu da sa sebe sapere glib nakupljen tokom dva dana puzanja oko ukrajinskih polozaja. Valera je komandir izvidjackog voda u kome su razni ljudi ukljuciv I Bahtijara, bivseg padobranca, koji je dosao iz Uzbekistana.
"Bezobrazan je Bahtijar, ne slusa naredjenja, ratuje po svome," kaze Valera.
Danas je nedelja i primirje izmedju ukrajinskih snaga I pobunjenika na istoku Ukrajine se uglavnom drzalo drugi I po dan.
Ovo - uglavnom - zato sto su dok smo sedeli u stabu onog promuklog komandanta iz Severska, a zovu ga Lis, doveli jednog momka sa ogbromnom ranom na (da prostite) straznjici, mogla je pesnica da stane.
Nije kukao, samo se mrstio dok su ranu polivali jodom. "Mi lezali, osmatrali malopre, samo je doletelo, odakle ne znam I pocelo je da boli, snajper."
Posle je dosla hitna pomoc da ga nose u bolnicu u Lisicansku, a doktor je rekao da taj momak vise nikad nece hodati kako treba. Negde daleko je tresnula jedna mina, i onda je opet bilo tiho. Mi smo brali visnje. Lis nas nije pustio napred, ka polozajima jer je dolazio nekakav veeeliki komandant u crnom mercedesu tamnih stakala ali su nam kod Natalije koja kuva za vojsku, dali po kafu sto je sa visnjama strasna kombinacija ali nismo bili u poziciji da odbijemo, pa smo malo otpili, a ostatak diskretno prosuli pod neki parapet.
Sa ukrajinske strane su javljali da su pobunjenici u nekoliko navrata, na vise sektora otvarali vatru na koju je odgovoreno. Sva je prilika da I tamo dovoze iste onakve klince sa ogromnim rupama na sebi koji ne kukaju da ne bi ispalo da nisu "realni pacani" iliti mangupi.
U seversku je teta Nastja koja bakaluk prodaje i nedeljom rekla da je radosna jer se ne puca i da se jutros molila da vikend bude normalan. "Samo malo da se odmorimo."
Ne lici mi ovo na pocetak mira. Radije na vreme koje ce obe strane iskoristiti da se ukopaju, utvrde, pregrupisu, odmore, popune, pa iz pocetka. Mir ce, mislim, nesto kasnije.
Bas smo hteli da podjemo kad naidje bracni par sa sve bebom u autu, bledi kao krpe, razbijena oba prozora pozadi, ona zena izbezumljena, kaze proleteo metak dok su se vozili nedaleko od Zakotnog koje je linija fronta. Niko povredjen. Ne zna ko je pucao I svejedno joj je. Kune na sav glas.
Ukrajina je zemlja sa fenomenom "velikog neba", valjda zato sto je uglavnom ravna. Ogromno, predivno, dunkel blau nebo, djuture sa oblacima-pufnama. I onda zito, ogromna polja zutog zita. Lepa zemlja bre.
Donjeck-Lugansk
14 jun 2014
Nocas ukrajinski Iljusin 76 sa popunom iz 25te vazdusno-mobilne brigade i zalihama probao da sleti na aerodrom u Lugansku. Pobunjenici ga pogodili raketom i teskim mitraljezom, avion tresnuo u polje 2km dalje. Poginulo 49 padobranaca i clanova posade. Odosmo da vidimo.
Lugansk, 150km severoistocno od Donjecka je, valja podsetiti, istocna ukrajinska oblast (region) koja je zajedno sa susednom Donjeckom oblasti sediste trenutnog sukoba. Grad je skoro na samoj granici sa Rusijom, a dobar broj prelaza sada kontrolisu pobunjenici iz Luganske Narodne Republike, te Ukrajina naprosto mora da taj problem resi. Kijev tvrdi da je u poslednja dva dana preuzeo kontrolu na oko 100km granice. Ostaje im jos 200.
Juce ukrajinska Nacionalna garda, te nekakvi dobrovoljcki usli u Mariupolj, a na obali Azovskoga mora, razlupali omanju pobunjenicku posadu i otisli. Tvrde i jedni i drugi da ima izmedju tri i pet mrtvih, te nesto ranjenih i pohapsenih na strani pobunjenika.
Bitka se vodila na raskrsnici Grcke i Italijanske ulice medju stambenim zgradama i porodicnim kucama. Prvo su nacgvardejci zapalili pobunjenicki BRDM-2 (izvidjacko oklopno vozilo) i jedan kamion, potom su blokirali i izresetali staru skolu koju su ovi koristili kao kasarnu, jos jednu noviju zgradu, nekakve kancelarije, sta li, i sve je bilo gotovo za dva sata.
I tako, stajali mi, stajao neki narod koji ne voli vlasti u Kijevu, kad prodjose kamioni sa nacgvardejcima. Suma-sumarum, izmenjali su veliku kolicinu opscenih reci kojih u ruskom jeziku ima mnogo te je psovanje prava umetnost, pokazali srednji prst, i uopste ponasali se kao sukobljene strane u bratoubilackom konfliktu.
Onda ih je milicija pustila da odu da vide sta je bilo, pa je prosireni komsiluk satima cacao kroz kojekakav krs i djubre i zavirivao u spaljena vozila i razbijenu zgradu.
Neki magarci su unutra nasli zivu municiju i protivtenkovsku nagaznu minu (bez upaljaca kako se posle pokazalo) pa su ih nosali okolo sa istim takvim magarcima kao sto su i sami. Oprezno smo se izmakli.
Uzgred, Mariupolj, inace sediste najvece zajednice etnickih Grka u Ukrajini (ima i univerzitet) nikad nije srcem i dusom bio pobunjenicki, jer em nekako ne ljube Rusiju, em zato sto je tamo nekoliko fabrika koje pripadaju magnatu Rinatu Ahmetovu, a poznato je da oligarsi ne vole ratove jer gube silan novac, a radnici vole radna mesta i plate, a ni jednog ni drugog nema ako se okolo puca i ne idu vozovi sa sirovinama i proizvodima.
Sve zgrade u Mariupolju imaju neku ruznu braon patinu koja nastaje od talozenja kojecega sto u vidu dima izlazi iz Ahmetovljevih metalurskih zavoda kojih okolo ima barem 10. Ni ono Azovsko more nije lepo, plitko je i glibavo, nekako je vise kao zabarak Crnog mora. I stalno duva vetar.
Novohanovka
14 jun 2014
Onaj ukrajinski Iljusin 76 sto su ga nocas oborili pobunjenici tresnuo u polje psenice kod sela Novohanovka, 20 km jugoistocno od Luganska.
Isli nekim putem kroz zito, silna prasina. Aerodrom u Lugansku nije daleko, nekih 2000 - 3000 metara, dovoljno za minobacac da dobaci.
Avion se razbio na vrhu jednog blagog i dugackog uspona i samo je komad repa ostao da strci, kao spomenik. Sve se rasulo u prostoriji od 100 x 300 metara, motori odbaceni u stranu, kabina sa nosnim stajnim trapom otklizala napred. Spaljeno, izuvijano, izguzvano, smrdi na kerozin na pola kilometra okolo.
Nigde leseva, valjda ih je ukrajinska vojska odnela jutros kad se okolo vodila i omanja borba.
Poginulo 49 ljudi. Padobranci iz 25te vazdusno mobilne brigade i posada. Predsednik Ukrajine Petro Porosenko obecao adekvatan odgovor.
Kaze baba Varvara ovde u selu da su jutros doleteli borbeni avioni i gadjali tamo negde iza oborenog Iljusina.
"Ja isla da dovedem kravu, kad preletese tri mala aviona, sve grme i onda bum bum bum sve se zemlja tresla, sacuvaj Boze i majko bozija."
Gore oko aviona smucali su se pobunjenici i u jutane vrece skupljali rasutu municiju. Pustili nas da slikamo.
Opet idu svakojake vesti, te ukrajinska vojska napreduje onuda, te pobunjenici se probili tamo.
Ovde ima da se kupi melitopoljskih tresanja. Tamno crvene i slatke. Puknu i rskaju kad ih zagrizes.
Slavjansk
16 jun 2014
Danas sam 4 sata gledao kako raste stablo hajducke trave i kako mimo mene, a kroz cekpoint ukrajinske nacgvardije te armije, prolaze domaci iz Slavjanska koji su u autobusima i privatnim automobilima vise izlazili iz grada, no ulazili u njega.
Ukrajinska vojska ima naime sistem akreditovanja po kome im vi (po najnovijem postupku) posaljete skenove pasosa i press kartice, a onda to oni unesu u nekakav spisak koji je valjda u Kijkevu i Izjumu gde je i stab antiterroristicke operacije (sto je lokalni eufemizam za rat).
I tako dodje novinar na blokpost (kontrolni punkt) gde mu uzmu pasos i kazu da ceka. Onda zovu komandu, komanda zove visu komandu, visa komanda zove Izjum koji ako treba zove Kijev, gde se onda proveravaju podaci.
Onda tim istim putem informacija ide nazad - pop crkvenjaku, crkvenjak djaku, djak keru, ker repu, rep misu, mis buvi. Sad, netko prodje po spisku, netko ne.
Tako su rekli ukrajinski nacgvardejci koji su inace prilicno pristojni i prema nama i prema mimoprolazecem narodu.
I tako smo na koncu usli u Slavjansk koji nikad nije bio prijatno mesto, a postao je sasvim neprijatan od kako je u potpunom okruzenju.
Iz varosi koja inace ima 120 'ljada ljudi otislo je vise od polovine. Oni koji su ostali uglavnom nemaju vodu i struju. Hrane ima u radnjama ali ne mnogo. Kafane i radnje ne rade. Penzioneri nisu primili penzije dva meseca. Nema goriva, nema cigareta. Lekova ima ali ne mnogo.
Zatvorili su mrtvacnicu kaze Vera koja zivi preko puta. "Nema vode, nema struje, frizideri ne rade, nema mrtvozornika. Pocelo da smrdi pa su ih pozakopavali."
Gradska vlast deli letke u kojima gradjanstvu preporucuje da smrtne slucajeve prijavi policiji i hitnoj poomoci. "Policija ce doci, saciniti protokol i neophodnu fotografiju, hitna pomoc ce konstatovati smrt i odneti pokojnika na ukop. Odajemo priznanje grobarima koji bukvalno pod mecima obavljaju posao," kaze se u letku.
Granate padaju po gradu. Pobunjenici dovezu minobacac na kamionu, opletu po vladinim trupama i odu, vojska odgovori, a mine treskaju po komsiluku. Narod napusta kuce. Poneko i pogine. Mina pala na porodiliste, pa su ga evakuisali. Razlupana stakla, na vradima tabla, naslikana roda koja nosi bebu. Malo dalje pala granata i nije eksplodirala, lezi u travi i nitko je ne uklanja. Razbili prodavnicu ribolovacke opreme.
Pobunjenici jurcaju automobilima tamo-amo. Dobro su naoruzani i ljuti ali hoce da razgovaraju. Staljingrad im je moto. Srpski pasos i dalje gvozdena vrata otvara.
Blizu predgradja Andrejevke zive Ana i Sergej. Imaju sina Kirila koji ima 3 meseca i ne budi se kad pripucaju. Nece da idu nikuda.
U ulici Kirova mina pala na jednu kucu, vlasnici se spakovali i otisli. Ostao ker Dima. Sad ga hrane komsije, a posebno baba Natalija. Ker Dima ima devojku, kerusu Ljalju.
Slavjansk-Donjeck
18 06 2014
Nocas i jutros tukli predgradja Slavjanska uzvratnom artiljerijskom vatrom i ajd' manje vise to, zaboravi covek kad mu se bas spava, nego su komarci toliko ujedali da sam se obukao, zavio u carsav i tako odremao dva sata. Ruski novinari koji zive u hotelu nasli plocice od onih elektricnih fumigatora, pa ih pale jer nema struje. Tvrde da pomaze.
Dok sam ja spavao pale su granate na predgradje Istocno i ubile babu i komsije, bracni par.
Krenule su vece borbe oko Luganska (gde je onomad oboren avion). Ukrajinske trupe pokusavaju da odseku grad od ruske granice, a ako im bas podje za rukom i da ga zauzmu.
Danas za Rostov u Rusiji, a nesto i u onaj Mariupolj, a iz Slavjanska otislo oko 100 ljudi. Uglavnom zene sa decom i stari ljudi.
Bio je jedan deda sa unukom Alisom koja ima 13 meseci i dva zuba. Deda je ranih 90ih izbegao iz Cecenije. Sirotinja. Bogatiji su zbrisali davno.
Kod vodovoda, redovi za (kao sto ime sugerise) za vodu. Cuvar kaze da su otvorili kapije pre nedelju dana kad je nestalo vode jer su razbijene cevi. "Cim zakrpimo na jednom mestu oni razbiju na drugom, a problem je sto su razbili i kanalizaciju pa se govna vracaju i ako se sve to izlije eto epidemije."
Lokalni poglavica Igor Streljkov napravio plakat 300 Streljkovaca, na priliku plakata za film 300 (G.Batler - This is Spartaaaaaaaa!) ne bi li prizvao dobrovoljce. Podavili smo se od smeha. Na plakatu ima i telefon u Moskvi na koji dobrovoljci mogu da se jave.
Vratio se u Donjeck koji sija k'o Las Vegas. U Ljvovskoj Sokoladnici sluze cokoladni mus sa kardamomom
Donjeck
18. 06. 2014
Juce popodne kod Luganska poginula su dva clana TV ekipe ruske drzavne televizije. Isli su preko pobunjenicke teritorije i njihovog kontrolnog punkta, kod gradica Scastije da, kako je ispalo, prate nekakve izbeglice ka granici sa Rusijom koja nije daleko.
Novinar Igor Korneljuk i tonac Andrej Volosin su posli prvi jer su im pobunjenici rekli da mogu da predju put, stavise, vidi se na snimku jedan kako im mase rukom, a snimatelj Viktor Denisov je ostao pozadi iza nekakvih amfibija koje su tu parkirane, cekajuci na red.
Snimio je kad su mine tresnule i onda je uspeo da se izvuce. Novinar oglasen mrtvim u bolnici, les tonca su nekako nasli posle. Ja sam te momke znao poizdalje iz Slavjanska. Ukrstali nam se putevi.
Kod Slavjanska je u maju poginuo jedan italijanski fotograf Andrea Ronchelli kada su ih (njega i prevodioca Andreja Mironova) poklopili iz minobacaca. Tamo blizu one Andrejevke i fabrike keramike gde klepaju svaki dan. I njih sam znao poizdalje.
I jedna novinarka lokalnog glasila je poginula nekako u to vreme, bas sam bio dosao u Beograd kad sam video vest. Ima slika kako joj jedan moj drug, fotograf iz Moskve, opipava puls, a njoj sva ledja krvava. Minobacac.
U Kijevu su rekli kako ruski novinari nisu bili akreditovani u stabu ATO (antiteroristicke operacije). Ja mislim da mine ne umeju da citaju akreditacije. Naprosto su se nasli u zoni minobacacke vatre.
Uopste minobacac je ovde omiljeno oruzje. Pancir i slem su vrlo korisni i trebalo bi ih stalno nositi kad je covek na terenu, tamo gde ima i najmanje mogucnosti da se nadje pod vatrom. Mada je neki put svejedno.
Mina moze i da se cuje kad dolece. Ako su blizu cuje se KLONK kod ispaljivanja. Dok leti, mina radi FIUFiUFIU. Ako covek pazi i otvori usi ima sansu da se brzobrzo skloni. Valja vazda jednim okom zverati za zaklonima. Topovi se cuju na daleko. Topovima se gadjaju vazni ciljevi.
Uzasni su visecevni bacaci raketa (ovde se kolokvijalno, medj' narodom zovu Kacuse, Grad ili Uragan iako su razliciti) jer kad dodje salva ona u nekoliko sekundi BRRRRRRUMMM zaseje celu prostoriju od par ari.
Gadni su i bacaci granata (podcevni, te oni automatski). Kod automatski se samo cuje ispaljivanje - PLOP PLOP PLOP - (ako se uopste cuje - to u zavisnosti od toga da li neko puca okolo pa zaglusuje i koliko je sam bacac daleko, i kako duva vetar i nosi zvuk, ima li rastinja izmedju itd), a oni mali monstrumi samo dosapucu i tresnu.
Teski mitraljezi (12.7mm i 14.5mm) i laki topovi (do 37mm) pucaju najcesce kratkim rafalima (da se ustedi municija i osmotri pogodak), DUDUDUDU i imaju trasere (svetlece metke) pa se izdaleka vidi odakle, kako i gde gadjaju. Od njih se moze pobeci.
Danas je proglaseno lokalno primirje. Iz regiona Luganska, gde su se nocas tukli, preciznije iz Gorlovke, danas ce ka Dnjeproteprivsku, gde je mir, odvesti mrtve, ranjene i neke zarobljene Ukrajince. Tako su rekli. Eno su i kod onog Scastija poceli da sabiraju mrtve, sad javise. Doneli su nove camove sanduke.
U Donjecku ispod spomenika djeduski Lenjinu, demonstrirali rudari u podrsku pobunjenickoj vlasti ali mlako, mlako... Do 1000 njih. Ovde se kaze da rudare zanima samo posao i plata, a i jedno i drugo jos pritice.
Dok sam ih cekao, a rudari sporo dolaze, a brzo odu, ukrao sam vreme i obisao lovacko-ribolovacku radnju, najvecu u krugu od 500km. Svasta ima ali skupo k'o sirce.
Kaze prodavac da posao stoji jer su najbolje vode tamo gde se puca. Sto se lova tice, druga je sezona sad, veli on. Najbolje idu maskirne uniforme, nozevi, oni sklopivi rucni alati, cuture, lovacke cokule, lagana kamping oprema.
Seversk
19 06 2014
Da nije ovog rata nikad u zivotu ne bih dosao u Seversk, nedaleko od Lisicanska (odakle su cuveni rudari i rudnici), a tek nikad ne bih prosao kroz selo Zaminovatu u kome nema nista posebno osim dosta visanja i jedne zle babe.
Seversk izgleda tuzno. Nekad je tu radio ogroman Severski dolomitski zavod i kanda je ceo grad ziveo od njega. Zavod je bankrotirao. Dok smo prolazili u jednom trenutku sam pomislio da je bombardovan, ali nije. Naprosto se urusio. Zidovi popadali. Kamioni stoje zardjali. Smucaju se kerovi.
Onda je narod polako otisao iz Severska jer nije bilo posla pa se urusio i sam grad. Pusto, propalo. Ima radnja gde nam je teta Nastja kuvala kafu jer smo dosli pa je dobila vesti.
Ispred radnje je bio Zenja koji ima novi motor, usku majicu, teotvazu i one brzinske naocare pa je kao takav mangup ili kako se ovdje kaze "realni pacan."
On je ocijukao sa devojkom u necemu srebrnom sto je izgledalo kao neglize, a njoj je kas'ti to imponovalo jer se smejuljila i lupkala stiklicom na papucici sa perlama.
Zenja je vazan jer "realni pacani" znaju sve pa smo se kod njega razabrali ko i gde puca na koga.
Seversk je primer tuzne istorije celog Donbasa. Nekada su tu ziveli Sovjetski ljudi u narodu zvani "sovke", ljudi odasvud iz ogromne zemlje, privilegovani deo radnicke klase koji je dobijao divne plate, dva godisnja odmora od po mesec dana u drzavnom sanatorijumu, stanove i sve tako. Onda je sve crklo.
U Seversk smo isli jer su ukrajinci krenuli u ofanzivu prema nekom Krasnom Limanu, pa su onda uz podrsku artiljerije i avijacije, oklopom i pesadijom krenuli da odbacuju pobunjenike ka Lugansku. Pusti putevi, naroda nigde. Krave pustene u polja da ne izginu u stalama.
U nekakvom predgradju, naidjemo na pobunjenicki stab u bivsem magacinu stocne hrane. Komandant ljut, umoran, promukao, kresti na nekoga preko radio veze "oooodakle oooodakle ljudeee da ti daaaaam?!" "Nemam, nemam koga nemam, dobro, doooooooooobro, naci cu."
Okrenuo se nama i zasistao da se ne mrdamo ni slucajno dok on ne posalje ljude, pa ce da vidi sta ce sa nama. I tako smo sedeli i jeli zelene kajsije dok je on sabirao neke odnekud koji su dojurili u dva minibusa i okrenuli ka selima Janpolju i Zakotnom odakle su napredovali ukrajinci. Onda je naleteo avion pa su svi pobegli, ukljuciv i nas.
Kad smo se vratili posle 10ak minuta bio je mnogo razgovorljiviji pa nam je pokazao i trojicu nesretnika koje su njegovi jutros povadili iz kamiona kijevskih tablica, te ih vezali i ostavili da leze licem u travi dok ne provere da li su mozda spijuni. Nije nam dao da razgovaramo sa njima ali sam video da su zivi i da mrdaju.
Dok smo se mi tu bavili, svuda okolo je tukla artiljerija, a onaj avion se vratio i negde iza prvog brda, kilometar dalje, istresao dve salve nevodjenih raketa.
I tako smo mi cekali da vidimo da li ce nas pustiti blize prvim linijama, narod je bezao, ko autom, ko na skuteru, ko na biciklu, a po netko i peske i nosio sta je stigao da ponese.
Sergej u sakou na strafte sa iscepanim laktovima je rekao kako je avganski veteran ali da takvu artiljerijsku vatru nije video i da u tom njegovom Janpolju ima i mrtvih i ranjenih i da smrdi na leseve i da nema struje, gasa, vode i hrane. Jedva je upalio skuter i otisao dalje. Zatim je dosla zena sa malim detetom u kolicima, prekrstila sebe, prekrstila nas i otisla.
Posle je proslo pojacanje iz Luganska, a sa njim je otisao promukli komandant. (Ovde su svi koji imaju neki cin promukli ili kaslju ko magarci - mislim ili se mnogo deru ili mnogo duvana puse.)
Provezli su teski mitraljez 14.5mm i protivtenkovski sistem FAGOT. Samo, ucinilo nam se malo sumnjivo jer su otisli nesto mnogo brzo...
I nista, na kraju smo shvatili da smo sami, a onda su zaresetali automati u ulici u kojoj je stab, pa jedno 200 metara dalje.
Posto nam nije bilo jasno ko na koga puca, a nismo nista videli (sto je najgore), a bilo je neprijatno blizu, mi smo zbrisali, usput javili sta smo imali, a kad smo bili malo podalje, svratili smo u radnju, skinuli pancire i kupili po sladoled od cokolade, omiljeni i ukusni Masa i Medved. Na stapicu.
«Бля» - это универсальное слово, которым можно выразить: страх, удивление, злость, радость, печаль и ваще, бля все чувства. Бля
Izvarno
20.06. 2014
Danas je u Luganskoj oblasti padala kisa, pa se prasina pretvorila u crno tutkalo u kome su se valjali ljudi i vozila.
Oko onih Janpolja i Zakotnog su nastavili da se tuku. Glasine i vesti su podivljale. Vlada u Kijevu je tvrdila da su njene trupe ubile 300 pobunjenika. Oni su pak priznali da su gubitaka imali ali i da su zauzeli rezervno armijsko skladiste, zaplenili 250 tenkova T64 i da formiraju oklopnu diviziju, samo da nadju posade. Dali su i oglas da se traze vozaci tenkova, komandiri vozila, punioci i nisandzije.
Posle su demantovali i rekli da nije bas 250 nego je manje, slikali ih za jutjub u dva dosta udaljena grada, ja izbrojao barem 5 na jednom i 3 na drugom mestu.
I zaista putevi od Donjecka ka Lugansku su bili izorani gusenicama, a ukrajinski asfalt los i sve se lepo vidi i naslucuju se nove udarne rupe.
Na nekoliko benzinskih pumpi su kazali da su tenkovi i borbena vozila svracali da uzmu gorivo i da nisu platili.
Uz ona tri koja su onomad, kako tvrdi NATO, presli iz Rusije, preostale oklopne transportere i artiljeriju, pobunjenici mogu da sastave jednu motomehanizovanu brigadu sa kojom se nije zezati, sto sa druge strane, nije nesto sto ukrajinska avijacija ne moze da polupa.
Predsednik Petro Porosenko je predlozio primirje do 27og do kada bi pobunjenici trebalo da poloze oruzje ili ce nakon toga biti unisteni. U medjuvremenu ce ukrajinske snage otvarati vatru samo u smaoodbrani.
Pobunjenici sa svoje strane najavili da ce prve jedinice nove Armija Donjecke Narodne Republike sutra u 11 poloziti zakletvu na Lenjinovom trgu u centru Donjecka.
Porosenkov plan ima 14 tacaka, predvidja jos siguran izlaz ka Rusiji dobrovoljcima, pobunjenicima i placenicima pod uslovom da poloze oruzje, ustanovljavanje tampon zone sa Rusijom od 10 km duz svih 1900 km granice, oprost od gonjenja za sve koji nisu okrvavili ruke, oslobadjanje talaca, decentralizaciju zemlje, vise prava regionima, garantovanu upotrebu ruskog jezika, itd...
Kod prelaza Izvarno je kolona ka Rusiji bila dugacka dva kilometra, odnosno, bile su dve kolone. Jedna desna sa odraslima i jedna leva sa decom, da brze ide.
Pobunjenici koji su zajedno sa ukrajinskim granicarima kontrolisali prelaz su otisli nekuda kada se pronela vest da odnekud idu drzavni tenkovi. Posle se vratila dvojica u civilu.
Onaj narod ostao. Prvo su se svadjali, pa tukli i na kraju samoorganizovali da nikome ne daju preko reda.
Pada kisa, neki 'ladan vetar. Piste deca, svadjaju se muski, deru se zene. Svega cetiri poljska klozeta, dva bez vrata. Jedna radnja, poluprazna, ima da se kupi vode i 'leba. Okolo tri kuce iz kojih su podelili sta su imali, a nesto je donela opstina iz obliznjeg Krasnodona. Glib i neka pistalina pod nogama, curi vodurina za vrat, nema covek gde da se skloni. Narod natakao djubrovne kese kao kabanice..
Po neka deca sede u kolima po dva dana kazu Sergej i Natalija. Oni su svoje klince koji su poveliki (8 i 11) poslali da predju peske, pa ih tamo sacekala tetka iz Rostova.
Neki kao jendek pun pelena jer nema kanti za djubre. Zapalili jednu gomilu pa ugasili jer htedose da se podave od smrada.
Anatolij i Svetlana, te cerka im Lena (13) pobegli iz Metalista kod Luganska gde su onomad bile strasne borbe, poveli i nemackog ovcara (nisam pitao za ime), a onaj jadni ker podivljao u autu i hteo da ih pojede. Sad ga non-stop setaju na smenu.
Neki s kraja reda sede vec 30 sati i ako je kako je bilo danas nece preci do prekosutra jer oni koji ulaze u Rusiju moraju da budu uvedeni u bazu podataka i popune imigracioni listic. Onda Rusima padne sistem, pa cekaju daase podigne ili oni sto popunjavaju papiric pogrese pa ponovo, a oni iza cekaju, a onda dodje carinik, pa vadi sve napolje, a oni jadnici poneli sve sto su mogli, pun auto. A novi postojano priticu.
Neko ide Rostov ili u Moskvu, neko u Amursku oblast, drugi u Petrograd, u Jelaterinburg, a neko u Krasnojarsk. Velika ta Rusija...
Jedan kukavac krenuo iz Luganska sa malim detetom i novom zenom - bivsoj zeni na Krim.
"Ali stvarno nas je sama zvala da se sklonimo, ona je takva, dusevna, mila, dobra."
Konstantinovka-Seversk
22. 06. 2014
"Sto duze ratujemo, sve vise verujemo da je nasa prica, kakva god da je, sve tacnija," rekao je u Seversku pobunjenik Valera, istoricar po obrazovanju, a bivsi kijevski policajac po profesiji.
Cekao je da mu ugreju vodu da sa sebe sapere glib nakupljen tokom dva dana puzanja oko ukrajinskih polozaja. Valera je komandir izvidjackog voda u kome su razni ljudi ukljuciv I Bahtijara, bivseg padobranca, koji je dosao iz Uzbekistana.
"Bezobrazan je Bahtijar, ne slusa naredjenja, ratuje po svome," kaze Valera.
Danas je nedelja i primirje izmedju ukrajinskih snaga I pobunjenika na istoku Ukrajine se uglavnom drzalo drugi I po dan.
Ovo - uglavnom - zato sto su dok smo sedeli u stabu onog promuklog komandanta iz Severska, a zovu ga Lis, doveli jednog momka sa ogbromnom ranom na (da prostite) straznjici, mogla je pesnica da stane.
Nije kukao, samo se mrstio dok su ranu polivali jodom. "Mi lezali, osmatrali malopre, samo je doletelo, odakle ne znam I pocelo je da boli, snajper."
Posle je dosla hitna pomoc da ga nose u bolnicu u Lisicansku, a doktor je rekao da taj momak vise nikad nece hodati kako treba. Negde daleko je tresnula jedna mina, i onda je opet bilo tiho. Mi smo brali visnje. Lis nas nije pustio napred, ka polozajima jer je dolazio nekakav veeeliki komandant u crnom mercedesu tamnih stakala ali su nam kod Natalije koja kuva za vojsku, dali po kafu sto je sa visnjama strasna kombinacija ali nismo bili u poziciji da odbijemo, pa smo malo otpili, a ostatak diskretno prosuli pod neki parapet.
Sa ukrajinske strane su javljali da su pobunjenici u nekoliko navrata, na vise sektora otvarali vatru na koju je odgovoreno. Sva je prilika da I tamo dovoze iste onakve klince sa ogromnim rupama na sebi koji ne kukaju da ne bi ispalo da nisu "realni pacani" iliti mangupi.
U seversku je teta Nastja koja bakaluk prodaje i nedeljom rekla da je radosna jer se ne puca i da se jutros molila da vikend bude normalan. "Samo malo da se odmorimo."
Ne lici mi ovo na pocetak mira. Radije na vreme koje ce obe strane iskoristiti da se ukopaju, utvrde, pregrupisu, odmore, popune, pa iz pocetka. Mir ce, mislim, nesto kasnije.
Bas smo hteli da podjemo kad naidje bracni par sa sve bebom u autu, bledi kao krpe, razbijena oba prozora pozadi, ona zena izbezumljena, kaze proleteo metak dok su se vozili nedaleko od Zakotnog koje je linija fronta. Niko povredjen. Ne zna ko je pucao I svejedno joj je. Kune na sav glas.
Ukrajina je zemlja sa fenomenom "velikog neba", valjda zato sto je uglavnom ravna. Ogromno, predivno, dunkel blau nebo, djuture sa oblacima-pufnama. I onda zito, ogromna polja zutog zita. Lepa zemlja bre.
