Lepota Mušice 1

/ 29.12.2010. u 11:31

KOMENTARI: 20
/
ČITANOST: 1006
/
PREPORUKE: 6
/
PREPORUČI
/

"Dobri Bože, podaj mi veliku ribu; toliku da ne moram da lažem." (ribolovačka molitva)

Elem, 200 godina pre Hrista, Aelian je pisao o reci u Makedoniji (sad da li Grčkoj ili FYROMskoj Makedoniji - ne bih znao) po imenu Astraeus gde “žive ribe sa pegavom kožom, a kako ih domoroci zovu, najbolje pitajte Makedonce.”

"Ove ribe se hrane insektom koji živi samo u tom podneblju I leti nad vodom. Nije kao insekti koji se nalaze drugde: niti bojom skroz podseća na osu, niti je kao mušica, niti pčela ali ima po nešto od svih njih. Dosadna je I velika kao mušica, bojom je pomalo kao osa I zuji kao pčela. Domoroci je zovu Hippouros.”

"Insekti hranu traže nad rekom I zato ne mogu da izbegnu ribe koje ih gledaju odozdo. Kad mušica padne na vodu, riba tiho, kao senka, da ne napravi ni najmanji talas doplilva odozdo, a onda lagano otvori usta I kao što vuk odnese ovcu iz stada ili orao gusku iz dvorišta, usisa mušicu I otpliva dalje,” pisao je Aelian.

"E, sad, iako ribari sve ovo znaju, oni mušicu ne koriste kao mamac jer ako ih ljudska ruka takne, one izgube prirodnu boju, krila im se izgužvaju I riba ih više neće. Zato su ribari smislili zamku, na čast njihovom zanatu. Oni na udicu nameste vunu I na nju vezuju grimizno crveno pero sa pevčevog repa. Štapovi I struna su šest lakata dugi. Kad zabace zamku, boja I oblik privuku I zalude ribu I ona misleći da se radi o masnom zalogaju zine I onda je snadje gorka sudbina.”

Ovako se lovilo stolećima (a onda se u nameri da se stvar pojednostavi sve zakomplikovalo onoliko, o čemu ćemo docnije). Kažem lovilo, a ne pecalo jer ću upotrebivši predjašnju reč smrtno uvrediti sve one koji ribu hvataju na veštački mamac (pa bila to varalica ili veštačka mušica).

Pecanje je, što se autora I sekte kojoj pripada tiče, pokušaj da se riba prevari na prirodan mamac koji je skopčan sa beskrajnom dosadom piljenja u plovak ili kakav drugi indicator, hranjenje ribe I tome podobno.

Lov ribe na veštački mamac je dinamičan, iziskuje mnogo kretanja I najvažnije - veštine – jerbo riba, a posebno ona grabljiva mnogo bolje od ribolovca zna šta živi u vodi I prevariti je na komad metala, plastike ili gužvicu perja I dlake je tauzendkinstleraj svoje vrste.

Srednjevekovni nemački tekstovi pominju hvatanje lipljana I pastrmke na “naperenu udicu” (vederanglel), a 1210 neki Volfram fon Ešenbah u svojoj junačkoj pripovesti piše o junaku pod imenom Schionatulander koji bosonog gaca po potoku I lovi ribu ovim priborom.

Bavarski rukopis iz ranog 15-og veka, koji se sada čuva u nekoj opatiji Tegernze navodi barem tuce recepata za pravljenje raznih veštačkih mušica za lov pastrmke, lipljana, šarana, štuke, mrene I lososa.

U Britaniji postoje barem tri srednjevekovna dokumenta koji pominju mušičarenje, a u jednom stoji ovakav opis hvatanja “pastrve” I to “u juniju, julijlu I augustu u gornjem dijelu vode sa muhom pravljenom na udici, a od svile raznijeh boja da nalikuju muhama koje ovijeh mjeseci vozduhom lete nad vodom, I od pera od dobrijeh pevaca I paunova I pataka.”

Jedan drugi britanski tekst is istog perioda pod imenom Medicina piscium o mušicama za lov pastrmke I lososa veli: “I ako ih loviš u vrijeme mresta, udicu namotaj perjem jarebice I patke divlje I traži boju muhe koja je u vozduhu I iste boje perje mora biti I svila kojom ćeš vezati pera na muhu.”

Kažu, a ja ne znam za materijalne dokaze I neka me neko prosvetli ako zna, da se I u srednjevekovnoj Srbiji I inim balkanskim zemljama pecalo na veštačku mušicu. Bilo kako bilo I dan-danas se u Crnoj Gori I kojekuda drugde peca “na pero” skoro isto onako kako je opisivao Aelian.

Onda se 9 avgusta 1593 rodio Isak Valton (Izaac Walton) koji je pre no što se upokojio u Gospodu (On mu dao u raju nasejle) 15 decembra 1683, na razne načine ulovio, skuvao i pojeo mnogo ribe I divljači, te o tome napisao prilično, uključiv i (na ondašnjem Engleskom) The Compleat Angler (Potpuni Ribolovac,) jednu od tri najprodavanije knjige u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva, objavljenu u 300 izdanja (prva je Biblija, druga Šekspirova sabrana dela).