Lepota Mušice 2

/ 29.12.2010. u 15:11

KOMENTARI: 14
/
ČITANOST: 776
/
PREPORUKE: 7
/
PREPORUČI
/

Zašto je Isak Valton važan: Pre njega (njegovog The Compleat Angler) nismo imali pojma o tome kakva je bila tehnika lova bir vaktile.

Manje-više sigurno znamo da su štapovi (od leske ili vrbe ili ponegde - gde su iz dalekih zemalja dolazili brodovi - od bambusa) bili dugački oko 14 stopa (4.2 metra), a da su se mušičarski konac (do dve dužine štapa) I predvezi pravili od upredene konjske dlake.

Uzgred, štapovi od cepanog (lameliranog) bambusa su i dalje nešto najkvalitetnije što ribolovac mušičar može poželeti i koštaju bože sačuvaj mnogo.

Većina je lovila pastrmku, lipljana, klena I mrenu, a retko lososa koji je, budući da poraste poveliki, imao nezgodnu naviku da polomi I pokida štap I konac.

Uz ogradu da se radilo o pod današnjim uslovima, inferiornoj opremi (a nije baš tako, o čemu takodje docnije kad budemo govorili o dapping-u, pesca valsesiana i tenkara mušičarenju), saveti koje sadrže Valdonova dela su neverovatno slični modernoj taktici.

Valdon ribolovcu (angler) savetuje da ostane što dalje van vidnog polja ribe (ako vi vidite ribu, ona uglavnom vidi vas), pa čak (baš kao I danas) da izbegava da mu senka padne na vodu.

Medjutim, za razliku od nas koji bacamo po 30 I kusur metara sa super savitljivim štapovima, koničnim predvezima, olovnim glavama, fluorokarbonskim koncem I ostalim sokoćalima, te preferiramao mirnije vreme, ribolovac mušičar 16og i 17og veka se molio dragom Bogu za vetar, ne bi li mu uzburkana površina vode dozvolila da ribi pridje dovoljno blizu kako bi joj ponudio mušicu na svega četiri do osam metara konca.

Uzgred, prvi pomen bacanja (casting-a) kakvog ga poznajemo danas ne nalazimo kod Valtona, već kod nekakvog Losona koji je u fusnotama jedne pesme Džona Denisa napisao:

“… sa koncem dva puta dužim od štapa, debelim tri dlake, (idi) na otvorenu vodu, bez drveća I grana okolo, u vetrovit smiraj dana I (samo) ako si naučio baciti muhu.”

Iako smo vodjeni bezobrazlukom modernog vremena skloni da verujemo da su tadašnji pribor i mušičarenje bili trapav posao, to nije tačno jer su tadašnji ribolovci jako dobro poznavali vodu I sve oko nje, a i budimo pošteni, ribe je bio više I živela je u neuporedivo čistijoj okolini. Bilo kako bilo, tadašnje mušičarenje im je omogućavalo dobre ulove, skoro na profesionalnom nivou.

Elem, Valdon nas je naučio kako se vezuju mušice, kako se pravilno baca, ali (za ono vreme) I mnogo toga o biologiji riba I ostalih bića koja nastanjuju vodu I obale. Valdon je pisao I recepte (o tome drugi put) pa je nekom prilikom nadahnuto rekao kako je jedan način spremanja štuke sa inćunima “samo za ribolovce, dobre ljude I prijatelje.”

Uzgred, Valdonov prijatelj, skoro pa sin, mušičar, te kafanski čovek, bekrija i lovac Čarls Koton (napisao The Compleat Gamester) koji je sem što je imao mnogo dece i dugova, bio poznat po jednoj (onda popularnoj) pornografskoj burleski, je napisao i ovu pesmicu (ne naročito uspešnu ali ilustrativnu):

We live to see another May,

We'll recompense an age of these

Foul days in one fine fishing day:

We shall then have a day or two,

Perhaps a week, wherein to try,

What the best Master's hand can do

With the most deadly killing fly;

A day without too bright a beam,

A warm, but not a scorching sun,

A southern gale to curl the stream,

And (Master) half our work is done.

Then whilst behind some bush we wait