The Compleat Angler

Lepota mušice 9

Preduzimljivi ljudi u Americi su u jednom  trenutku shvatili da bi mogao da se uvede I neki red u označavanje mušičarskih konaca, kako bi isti mogli da se uklope sa odgovarajućim štapovima.

Tako je AFTM (American Fishing Tackle Manufacturers Association) ili Američko Udruženje Proizvodjača Mamaca usvojilo sledeću jedinstvenu kategorizaciju težina konca koja onda pripada štapovima odgovarajuće dužine.

Dužina u stopama (ft)	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17
AFTM broj konca	4	5	5	6	7	7	8	9	9	10	11	11

Za konverziju, stopa je otprilike 30 centimetra. Dakle 6(ft) X 30 = 180 (cm), itd… 

Dakle, štap od osam stopa nikako neće valjati u kombinaciji sa, na primer, koncem AFTM 8 jer je isti pretežak I ište štap od 12 stopa. Sad, neki proizvodjači, posebno američki, imaju običaj da daju nižu vrednost konca uz svoje štapove. Ovo možda nema značaja za iskusne mušičare koji odgovarajućim tehnikama mogu da “napune štap” (da daju dovoljno energije koncu), ali za početnika to nikako nije dobro.  

Medjutim, uz dužinu, skoro svaki štap je obeležen AFTM brojem, I to vam rešava sve probleme.

Dakle, ako nameravate da lovite pastrmku, lipljana I po nekog klena, kupite štap AFTM 5/6 ili najviše 7/8. Za veliku pastrmku, štuku, a bogami I po neku manju mladicu pazarite štap AFTM 9 ili 9/10. Ako pak nameravate da po malim potocima tražite (jednako malu) pastrmku, sitnu mrenu I krkušu onda je za vas štap broj 4/5. I pokušajte da se držite gornjega da vam se ne desi što I meni.

Odem ja tako jednog lepog jesenjeg dana u Ukrajini gde sam par godina prebivao, na mrtvaje Dnjepra blizu Kijeva u kraju koji se zove Konča Zaspa sa idejom da lovim štuku. 

Kolega ribolovac me veče uoči dogadjaja upozori da su štuke po ovim mrtvajama ogrome, da li zbog malo ribolova I dosta hrane, da li zbog jednog nepopularnog dogadjaja koji se u obližnjem Černobilu desio 1986,  preporuči mi da ponesem jači štap I ponudi mi jedan svoj dvoručni AFTM 10 sa pripadajućim čekrkom, koncem, liderom I laganom sajlicom.

Ja, veliki ribolovac iz junačke Srbije ga sa izvesnim bagatelisanjem ljubezno odbijem, ubedjen da mi je dosta I ono što imam – ABUov štapić od 2,40m, AFTM 5/6 sa laganim čekrkom, plivajućim koncem I laganim predvezom bez sajle kojim sam uspešno vadio štukice po Savi. Odnosno I bilo je dosta za ribe do dve-tri kile, ali ne I za međeda od desetak kila, što je procenjujem bila težina štuke koja mi je  u prvih pola sata udarila na jedan veliki crveni strimer koji je bio toliki da sam ga jedva bacao, pa je beznadežno pljeskao po vodi dvadesetak metara dalje I činio čitav cirkus (valjda ju je to I privuklo).

Ova štuka je jurnula ispod jedne vrbe, podigla talas, poplašila kedere, i tukući repom po vodi, sama se okačila na na udicu. I onda je počeo horror koji je trajao, pa na primer 30 sekundi. Pokušao sam da je držim na vagi ali da ne preterujem jer je štap pa skoro odmah ušao mal te ne vrhom u vodu. 

Bila je besna, ali strašno besna (I ja bih bio da mi se u vilicu zabode udica). Stigao sam čak I da dotegnem regulator na čekrku da štuka može da izvlači konac I backing (o tome šta je backing docnije) ali da ne izmota sve u jednom jedinom odlučnom begu.  

Onda je iskočila I dan-danas pamtim sivo zelene pruge I po njima velike bele pege I razjapljena usta. Fljusnula je u vodu otprilike 10 metara od mene i okupala me. Zamahnula je glavom dva puta i skočila još jednom. Štap je uradio kvrc!, konac je uradio pop! , a ja sam seo na obalu I jedno pola sata sasvim ozbiljno imao problema da zapalim cigaretu koliko su mi se tresle ruke.

Štap je posle dovršio karijeru u vidu dve motke, jedne za fikus Bendžmin, a druge za hibiskus. Čekrk je takodje nešto čangrljao, pa je otišao na kijevsku deponiju.

Nastaviće se