Balkan Flies

 

View Full Album

Lepota Mušice 10

Konaca ima raznih, plivajućih, tonućih I polu-tonućih. Ima I onih sa otežanim - takozvanim shooting heads za daleka zabacivanja ili za takmičenja.

Ima cilindričnih konaca ili onih koji se pod raznim uglovima sužavaju na obe ili na jednu stranu pa su sledstveno tome I otežani, a svaki pojedini ima drugačiju funkciju I drugačije se ponaša prilikom bacanja.

Evo je jedna tabelica o mušičarskim koncima:

·                  F (Floating) – plivajući. Radi baš to – pliva – I koristimo ga za lov suvom mušicom koja mora da stoji u vodenom filmu.

·                  I (Intermediate) – tone lagano, pa omogućava prezentaciju mušice neposredno ispod površine.

·                  S (Sinking) – tone I koristimo ga za lov u dubljoj vodi, jezerima I sličnim mestima.  Obično uz slovo S ide I rimski broj, na primer IV što označava vreme tonjenja u inčima (1 inč – 2.5 cm), što će reći IV= 4 inča = 10 cm u sekundi.   

·                  F/S (Floating/Sinking)— ili ST (Sink-Tip) – kombinacija koja vam omogućava da lovite duboko vršnim delom, a da ostatak pluta I time dozvoljava bolju kontrolu nad koncem

Sad, početniku je najpametnije nabaviti konac otežan I sužen ka napred (na špulni je lepo napisano koji se kraj vezuje za backing, a on čekrk, a ponegde je taj kraj i obojen drugačijom bojom) odnosno weight forward (WF) čija težina odgovara AFTM broju štapa.

Dakle, npr štap 7 = konac 7. Ako su (kao što obični I jesu) jeftiniji štapovi sa dve naznačene težine npr 7/8  onda su I konci 7 ili 8 (meni je lakše bacati težim koncem, vi probajte pa kako kome).

* WF konci se sastoje od suženog prednjeg dela koji se postepeno širi, pa se onda sužava ka tankom I najdužem cilindričnom delu koji se još zove I running line.

Kupite svakako dve vrste konca, tonući I plivajući, odnosno WFxF ili WFxS (gde je x težina konca odnosno AFTMA broj).

Neki kažu da je bolje početi sa DT - double taper (suženim na oba kraja) jer su zabačaji I prezentacija mušice nežniji, ali su weight forward jednostavniji za učenje.

Cilindrični, odnosno L (level) konci su najjefiniji I najteži za bacanje. Njih ostavite iskusnima (mnogi ih seku pa prave raznorazne konce specijalne namene).

Double taper konci medjutim imaju dobru stranu jer se mogu prevrnuti kad se jedna strana ofuca pa traju duže. Ima ribolovaca koji ih prepolove pa onda imaju dva kraća WF konca.

Donja sličica ilustruje vrste konaca: 

Konci dolaze u raznim bojama, od bele, crne ili zelene pa sve do ružičaste ili kojekakvih fluorescentnih nijansi.

U suštini baš vas briga jer na kraju dolaze leader I tippet koji su od monofilamenta (strune) koja je prozirna.

Ima ih koji ih vole u jarkim bojama kad love pastrmku na nimfu (tad je konac I nešto kao indikator ugriza, ali našto kad postoje namenske stvari za to – o čemu ćemo docnije). Dakle, što se boje tiče, kupite šta god da ima.

Medjutim, ne kupujte jeftine konce jer po pravilu ne valjaju. Znam ribolovce koji godišnje upropaste po dva kompleta, a znam I one kojima traju po nekoliko godina. Zavisi od toga koliko se izlazi na vodu, šta se lovi, koliko, kako… Kvalitetan (I skuplji) konac traje duže I tačka.

Jako je važno zapamtiti da se po koncu ne gazi, da ga se nipošto ne sme uprljati sredstvom protiv komaraca ili uljem (kremom) za sunčanje jer ga jedu kao vatra. Nemojte ga uklještiti (na primer kamenom ili čime sličnim), nemojte ga krzati po pesku ako baš ne mora, žar od pikavca ga seče kao žilet, itd itd.

S vremena na vreme ga odmotajte I ostavite na podu (ako može ispravljenog) nekoliko sati da se opusti I operite ga u mlakoj vodi.

Sledeći je backing, odnosno monofilament ili upredeni dakron ili nešto tome podobno koji se posebnim čvorovima vezuje na kraju konca, pa za čekrk I onda služi kao poslednja linija odbrane ako nam se posreći velika riba koja će za tren odmotati tridesetak metara konca.

Za ilustraciju – desetak metara konca je napolju, na vodi, još dva puta toliko na čekrku. Ako lovite laganijim štapom, na primer AFTM 4 ili 5, riba od dve-tri kile će izmotati ceo konac za par sekundi, bez obzira na to kakva je kočnica na čekrku koja ribi dozvoljava da ga odmotava postepeno I uz odredjeni otpor (možemo je zategnuti I do kraja, ali će onda da pukne leader iliti predvez ili konac ili štap ili čekrk pa nam dodje svejedno).


Ovde govorim o pastrmki, velikom klenu, štuki, velikoustom grgeču ili šaranu (o, da, ide i šaran na mušicu) ili tako nečemu.


Neka backing-a bude otprilike dva puta koliko konca (za šta nam treba čkerk dovoljnog kapaciteta).


U sledećem nastavku o leader-u, tippet-u, čekrku I ostalim stvarima. 

The Compleat Angler

Lepota mušice 9

Preduzimljivi ljudi u Americi su u jednom  trenutku shvatili da bi mogao da se uvede I neki red u označavanje mušičarskih konaca, kako bi isti mogli da se uklope sa odgovarajućim štapovima.

Tako je AFTM (American Fishing Tackle Manufacturers Association) ili Američko Udruženje Proizvodjača Mamaca usvojilo sledeću jedinstvenu kategorizaciju težina konca koja onda pripada štapovima odgovarajuće dužine.

Dužina u stopama (ft)	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17
AFTM broj konca	4	5	5	6	7	7	8	9	9	10	11	11

Za konverziju, stopa je otprilike 30 centimetra. Dakle 6(ft) X 30 = 180 (cm), itd… 

Dakle, štap od osam stopa nikako neće valjati u kombinaciji sa, na primer, koncem AFTM 8 jer je isti pretežak I ište štap od 12 stopa. Sad, neki proizvodjači, posebno američki, imaju običaj da daju nižu vrednost konca uz svoje štapove. Ovo možda nema značaja za iskusne mušičare koji odgovarajućim tehnikama mogu da “napune štap” (da daju dovoljno energije koncu), ali za početnika to nikako nije dobro.  

Medjutim, uz dužinu, skoro svaki štap je obeležen AFTM brojem, I to vam rešava sve probleme.

Dakle, ako nameravate da lovite pastrmku, lipljana I po nekog klena, kupite štap AFTM 5/6 ili najviše 7/8. Za veliku pastrmku, štuku, a bogami I po neku manju mladicu pazarite štap AFTM 9 ili 9/10. Ako pak nameravate da po malim potocima tražite (jednako malu) pastrmku, sitnu mrenu I krkušu onda je za vas štap broj 4/5. I pokušajte da se držite gornjega da vam se ne desi što I meni.

Odem ja tako jednog lepog jesenjeg dana u Ukrajini gde sam par godina prebivao, na mrtvaje Dnjepra blizu Kijeva u kraju koji se zove Konča Zaspa sa idejom da lovim štuku. 

Kolega ribolovac me veče uoči dogadjaja upozori da su štuke po ovim mrtvajama ogrome, da li zbog malo ribolova I dosta hrane, da li zbog jednog nepopularnog dogadjaja koji se u obližnjem Černobilu desio 1986,  preporuči mi da ponesem jači štap I ponudi mi jedan svoj dvoručni AFTM 10 sa pripadajućim čekrkom, koncem, liderom I laganom sajlicom.

Ja, veliki ribolovac iz junačke Srbije ga sa izvesnim bagatelisanjem ljubezno odbijem, ubedjen da mi je dosta I ono što imam – ABUov štapić od 2,40m, AFTM 5/6 sa laganim čekrkom, plivajućim koncem I laganim predvezom bez sajle kojim sam uspešno vadio štukice po Savi. Odnosno I bilo je dosta za ribe do dve-tri kile, ali ne I za međeda od desetak kila, što je procenjujem bila težina štuke koja mi je  u prvih pola sata udarila na jedan veliki crveni strimer koji je bio toliki da sam ga jedva bacao, pa je beznadežno pljeskao po vodi dvadesetak metara dalje I činio čitav cirkus (valjda ju je to I privuklo).

Ova štuka je jurnula ispod jedne vrbe, podigla talas, poplašila kedere, i tukući repom po vodi, sama se okačila na na udicu. I onda je počeo horror koji je trajao, pa na primer 30 sekundi. Pokušao sam da je držim na vagi ali da ne preterujem jer je štap pa skoro odmah ušao mal te ne vrhom u vodu. 

Bila je besna, ali strašno besna (I ja bih bio da mi se u vilicu zabode udica). Stigao sam čak I da dotegnem regulator na čekrku da štuka može da izvlači konac I backing (o tome šta je backing docnije) ali da ne izmota sve u jednom jedinom odlučnom begu.  

Onda je iskočila I dan-danas pamtim sivo zelene pruge I po njima velike bele pege I razjapljena usta. Fljusnula je u vodu otprilike 10 metara od mene i okupala me. Zamahnula je glavom dva puta i skočila još jednom. Štap je uradio kvrc!, konac je uradio pop! , a ja sam seo na obalu I jedno pola sata sasvim ozbiljno imao problema da zapalim cigaretu koliko su mi se tresle ruke.

Štap je posle dovršio karijeru u vidu dve motke, jedne za fikus Bendžmin, a druge za hibiskus. Čekrk je takodje nešto čangrljao, pa je otišao na kijevsku deponiju.

Nastaviće se

Lepota mušice 8

Da nastavimo. Kad smo kupili čizme (neće se bace, mušičarili ili ne), na redu su štap, čekrk I mušičarski konac (zovu ga I šnjur).


Mušičarski štapovi su kao što znamo, drugačiji od onih za varaličarenje, te pecanje plovkom.

O ovome smo govorili u poglavlju 4 ali da vas ne maltretiram da prevrćete stranice unazad, ukratko, mušičarski štap je elastičniji, a zabacivanje na klasičan način jednostavno ne radi jer na kraju konca nema težine, odnosno ona je zanemarljiva (dobro sad, neki put I nije kad se bacaju teški strimeri za štuku ili smudja ili morski ribolov, ali o tome docnije).

Mušičarski štap služi da sprovede konac od čekrka (koji manje-više služi kao spremnik, za razliku od mašinice ili multiplikatora koji imaju ključnu ulogu u izvlačenju I zamaranju ribe), da koncu pruži energiju za bacanje, dalje da mušici obezbedi pokret I da nam pomogne da zakačimo i izvadimo ribu.  

Kako rekosmo, ima ih raznih ali će moderan štap za početnika svakako biti od grafita. Odnosno, ako ga niste nasledili ili dobili na poklon, možete ako imate mnogo para da pazarite I onaj od cepanog bambusa (ako tražite pažljivo, može da košta I manje – koliko grafitni štap više klase).  

Sledeća stvar je akcija štapa – odnosno da li je isti manje ili više elastičan (brži ili sporiji). Nekima odgovaraju brži štapovi, drugima sporiji, ali je početniku (ako ima koga da ga posavetuje na licu mesta) najbolje da odabere nešto na sredini.  Ovo zato što će neko vreme svejedno provesti učeći, a za to ni jedna krajnost nije dobra.  

Oni koji  imaju novac da kupe bambusove štapove ne podležu gornjem jer je odnosni pribor svejedno sporije akcije zbog prirode materijala. 

Moderni štapovi nisu teški, ali se na kraju dana razlika itekako oseti. Medjutim: Sad će borci za rodna prava da me ubiju ali pol I godine takodje igraju ulogu. Mada neke žene koje znam imaju snagu za dvojicu, najveći broj je, što rekla moja pokojna baba, “slabiji u ruke”.  Dakle, za žene, decu I tinejdžere, laganiji štap srednje ili progresivne akcije.

Bilo kako bilo, početniku valja birati duže štapove (oko 2,70m) jer bolje sprovode konac i bacanje je lakše. Ako rečeni početnik ima sreće da lovi iz čamca, duži štapovi drže konac, a na koncu mušicu, a na mušici oštru udicu, dalje od očiju I nosa njegovih, ali I od očiju I noseva I ušiju kolega mu, što je fakat korisno. 

Štap takodje valja da ima sprovodnike koji nisu oštećeni, iskrivljeni, itd… prvi sprovodnik koji ima umetak od keramike ili tako nečega je jako važan, posebno u ova vremena kad se sve pravi u Kini (daleko bilo da kalpim industriju najmnogoljudnije zemlje na svetu I bratske nam socijalističke republike ali šta sad – čak I tamo gde ne bi trebalo potkrade im se bofl), te isti ne sme da bude oštećen jer će pojesti konac koji je skup (videćete, monogo stvari u mušičarenju se radi da bi se sačuvali ili zaštitili skupi delovi opreme).

U sledećem nastavku oko toga šta je AFTMA broj I zašto je bitan, kupovini štapa I sličnim petljancijama. 

Objašnjenje

Elem, ja biram kafane po gostima i po gazdama. Novi gazda  kafane u kojoj sam voleo da sedim mi nikako ne odgovara (ruku na srce,  lokal mi kao takav odavno nije skroz odgovarao, ali su gosti bili u redu). Starog gazdu dobro poznajem. Nije što je bio, nekako se probrcnuo, ali kako god ... neki put se stvari rade u ime dobrih starih vremena... Zato sam otvorio sopstvenu kafanu, makar bio ugostitelj amater.  Kod mene može da se sedi 'nako, može i na veresiju, pušenje dozvoljeno. Ko doš'o - dobro doš'o...

Pitali su me tamo šta mi se kod novog gazde ne svidja. Pa kao što rekoh, nije mi se svidjalo ni kod starog jer je krstio vino i razvodnjavao rakiju i pravio ćevape od soje, terao dobre kelnere, krčmio inventar, i tako dalje, ali je nekako radila nostalgija, činjenica da sam tamo radio onoliko godina, pa me nešto držalo, šta li... Ovo sad ima samo ime. Mož' biti da grešim, ali mi je nekako bolje ovde.

p.s.
kako rekoh, ja sam kafedžija amater, pa mi je uredjenje prostora slaba strana. ako neko zna kako da sredim ovo da liči na nešto nek mi kaže - nešto na priliku "za idiote - kako grafički srediti stranicu" - jer kad sam ja prelamao novine još su se špiglovi sekli makazama 

Lepota mušice 7 (Arhiva Blog B92)

RELIGIJA| SPORT| UMETNOST| ŽIVOT| ŽIVOTNI STIL

Lepota Mušice 7

Aleksandar Vasović  / 27.01.2011. u 10:45

• KOMENTARI: 2
• /
• ČITANOST: 420
• /
• PREPORUKE: 5
• /
• PREPORUČI
• /

I dobro: kad smo na osnovu egzaktnih dokaza shvatili da je mušičarenje jedan jako star I cenjen sport, te na osnovu toga, a I onoga što smo čuli, videli u filmovima I pročitali kod recimo velikog mušičara i lovca i pijandure Ernesta Pape Hemingveja, zaključili da želimo da se bavimo istim, valja znati šta nam je za to potrebno.

Mušičarenje je razmerno skup sport I ište podosta: čizme, prsluk, kabanica, jakna, štap(ovi), čekrk (čekrci), špulne za čekrke, mušičarski konci, predvezi (u daljem tekstu leader), podvezi (dalje tippet), torbe, kutije, makaze, hemostatski forceps običan  ili pak kupovna klešta (za vadjenje udice), mreža (ponegde je i obavezna), nož, mušice, pa onda ako sami vezujete mušice (što je takodje deo sporta) I stega, kontrapinceta, makazice, držač kalema i još ihihi onoliko kojekakvih andrmolja bez kojih se suštinski može ali ih je lepo imati (jer je šareno budali drago).

 

'Tedoh reći može i manje i jeftinije, ali o tome kad budemo pričali o japanskoj tenkara tehnici ili italijanskoj Pesca alla Valsesiana.

Elem, idemo redom:

Čizama ima više vrsta I bez njih se ama baš nikako ne može. Odnosno može, posebno leti kad je lepo I toplo vreme, a vi se lepo razgaćite I udjete do tura u ‘ladnu vodu, a tu se u plićaku 'ladi gajbica sa pivom, te vodom i vinom za špricer, a na obali se na dobrom žaru okreće jagne, pa se sve raskokalo od debljine.

Medjutim, verovali ili ne, rizikujete da se zeznete I da, poput mene kad sam u julu stajao tri sata u Sutjesci, upadnete u hipotermiju. Bilo mi je potrebno da skoro onoliko koliko sam proveo u vodi ležim na vreloj steni ne bi li se zagrejao. I još na to stajanje u ladnoj vodi u gaćama idu i ini problemi kod ženskog sveta, a u vezi sa itd itd itd, a kod muškog u vezi sa itd itd itd.

K tome činjenica da vas čizma štiti od kamenja, klada, granja, zmija, da vam pomaže da ne izgubite ravnotežu na klizavom kamenju i polomite vrat ili se utopite… a dešavalo se…

Fusnota: Kad sam bio mali, stalno su me komšije zezale kad me vide da se sa Morave vraćam sa štapom, a bez ribe: "U ribara mokre gaće, za večeru ne zna šta će!" 

Sa druge strane, mušičarski konac se može baciti samo onoliko, što nije predaleko, pa je gaženje po vodi obavezan deo posla. Fakat može I sa obale, posebno ako je potok omanji, ali onda imamo problem sa zabacivanjem, odnosno mršenjem, granama, kidanjem tippeta (koji je skup), gubljenjem mušica, itd itd itd, sve sasvim dovoljno da vam smuči dan, ribolov, provod, život I sve ostalo.

Čizme do kolena nemaju posebnu svrhu sem ako, na primer, lovimo sa visoke obale I gde se zbog dubine ne može zagaziti, pa tu služe kao sredstvo protiv kaljanja I kvašenja čarapa (a poznato je da Srblji veruju da mokra čarapa i/ili promaja izazivaju trenutnu smrt ako ne nešto još i gore).  Valjaju i od zmija (kojih po Balkanu u proleće i leti pa sve do rane jeseni – a vidjao sam ih i u kasnom Oktobru -- ima podosta, a naročito poskoka i to baš tamo gde su i nama zanimljive pastrmske vode). 

Ostaju nam ribarske čizme do kukova i takozvane kombinezon čizme do pojasa ili do grudi. To je već stvar izbora. Neki vole čizme do kukova i to one, tzv “piroćanke” od teške zelene ili crne gume. One se vezuju za kaiš od pantalona i štite do dubine od otprilike pola butina (ne zaboravite da voda pljuska i zapljuskuje pa se onda neprijatno iznenadimo, posebno u martu ili aprilu kad je voda velika, brza i hladna). 

 

Opet, bezbednije su jer se mogu brzo skinuti u nevolji (takodje egzaktno dokazano na Moravi kad sam se nakon saplitanja preko klizavog panja uvalio u vodu) ali samo ako nisu vezane za kaiš.

Da razjasnimo – čizme pune vode vuku na dno kao kamen. Sad, zamislite Taru, u kanjonu, u maju, voda još velika, kolega mušičar se oklizne, zvizne dole u vodu, čizme se napune u sekundi i samo ga nestane. Jedva smo ga izvadili jer ga Bog pogledao u vidu neke klade koja je stajala zaglavljena izmedju stena, par metara od obale pa se uhvatio za nju I držao dok mi nismo došli.

Nema zezanja. Svako se po neki put uvali u vodi. Neki i po više puta. Naravoučenije - nositi ranac sa preobukom, a ako je vreme hladno, negde gde je zgodno nabacajte drva za vatru da se grejete. Bez svake šale.  

Čizme do kukova još imaju dobru stranu što se kad izadjemo iz vode mogu posuvratiti do kolena I što se onda u njima može komotno hodati (nekoliko sezona sam tako pre podne lovio fazana I zeca, a onda bih predveče samo podigao čizme I spustio se do Morave da čekam patke na večernji prelet). Uzgred, koštaju manje I lakše se krpe.

Kombinezon čizme do pojasa ili grudi su dobre jer dozvoljavaju da se bezbedno zagazi jako duboko. U mom slučaju skoro metar I po (jer sam povisok I potežak pa em imam gaz, em deplasman).  I njih ima nekoliko vrsta. Oni od čiste gume su tvrdi I teško se cepaju, ali su teški I potparavaju, pa na kraju bude svejedno stajali u vodi ili bili mokri od znoja.

Neoprenski kombinezoni dolaze ili sa tzv čarapom – na njih se navlače posebne cipele za vodu koje štite zglob, pomažu od klizanja I čuvaju neoprene od cepanja (neopren je ono sundjerasto što oblače ronioci) ili sa delom čizme preko gležnjeva (cipela sa sarom) pa je to sve zalepljeno za nogavice (što je po mom mišljenju bolje jer je kompaktnije i manje zezanje da se navuče i manje košta.

 

Oni medjutim imaju manu što se lako cepaju I što nakon nekog vremena takodje krenu da potparavaju.

Jedne godine sam opremljen ovakvim kombinezonom, pa recimo, sredinom maja otišao na Skrapež. Sve je bilo u redu dok nisam morao da se probijem kroz neko glogovo trnje ne bi li plasirao mušicu povelikoj pastrmki  koja je prema suprotnoj obali kupila insekte sa površine. Sad, glog ima dugačak I jako tvrd trn koji je kako sam docnije video, isekao tri santimetra dugačak prorez  u visini kolena. Ju mog iznenadjenja kad sam shvatio da voda temperature malo preko 10 stepeni (možda je bila toplija, al' je meni bila jako hladna) jurca unutra.

 

Narednog dana sam kupio “piroćanke” do kukova, a neopren je odleteo u kontejner I sa njim 50-ak dolara investicije.

Gumirano platno nije loš izbor za čizme-kombinezon jer ih čini laganim ali se lako cepa I ne štiti od hladnoće jer je tanko, pa onda valja obući untrciger ili debelu trenerku. Kad se mušičari u brzoj I dubokoj vodi imaju tendenciju da se gužvaju oko nogu I da prave žuljeve. 

 

Novi materijali poput GoreTex-a I njemu podobnih su najbolji, bilo da dolaze u formi kombinezona sa čizmom ili neoprenskom čarapom. Potpuno su vodonepropusni, razmerno otporni na cepanje, dobro greju I dozvoljavaju isparenjima da odu napolje kroz materijal. Poneki imaju i ojačanja od kordure ili dajname (jako tvrdi materijali) na kolenima I turu. I koštaju najviše.

 

Skoro svi kombinezoni imaju jedan ili više džepova na grudima koji valjaju da se u njih smesti najpotrebniji pribor (kutija mušica, perorez, rezervni tippet i leader, forceps, čokoladica i flasteri).  

Kako god da se odlučite, na SVAKI kombinezon stavite jak i širok kaiš (ima namenskih ali to je dodatan trošak, a valja I onaj stari vojnički opasač).  On za svrhu ima da spreči da vam čizme padnu u vodu ako puknu tregeri, ali I da na trenutak spreči naglo prodiranje vode za slučaj da se strovalite u nju, taman da probate da se izvučete razmerno suvi ili barem sa tri umesto 15 litara vode unutra.  

Što se,  kako onomad reče jedna voditeljica našijeh televizija "cene koštanja " tiče, nisam pametan. Svako prema džepu. Ima solidnih čizama za razmerno male pare. Opet kažu Englezi da je najskuplja stvar - jeftina stvar. 

nastaviće se 

• Izmeni tekst
• Obriši tekst
• Dodaj tekst u favorite
• Dodajte autora u Vašu VIP listu
• postavite na|

Komentari (2)

Sakrij replike | Pošaljite komentar 

halman14:52 27.01.2011

Опрема

Васке, ово бре испаде скупље и од лова !!!!!

Banuj korisnika /  Obriši / Preporuči / Preporuka: 0 / Obavesti moderatora / Link / Replika: 1 / Citiraj / Odgovori

Aleksandar Vasović15:24 27.01.2011

Re: Опрема

Васке, ово бре испаде скупље и од лова !!!!!

pa u stvari i nije ako znaš kako kupuješ. jer za totalnog početnika je razlika izmedju balzerovog štapa od 80 eura i hardijevog od 300 eura nebitna u smislu rukovanja štapom i učenja. jednako kao i što je svejedno da li ti je prva puška zastavina ili holland-holland ako o njoj pojma nemaš i tek treba da naučiš. filozofija u mušičarenju ti je slična lovačkoj - nema, na primer, dobrog i jeftinog čekrka, kao što nema ni dobre i jeftine optike. mušice vezuješ sam i onda te izadju 10 puta jeftinije ako se malo pomučiš (a i dobra je razbibriga). čizme kupi "tajger pajrot", a ne orvis, prsluk - valja za početak i kineski ako mu sam prošiješ šavove da se ne raspadne, pa kupi posle orvisa. itd itd.. ja dan danas lovim pastrmku sa dva abu-ova štapa 5/6 i 8/9 koje sam kupio pre 15 godina i ne nameravam da ih menjam. itd itd. kad se vidimo će ti pokažem i objasnim.

 Obriši / Preporuči / Preporuka: 0 / Obavesti moderatora / Link / Izmeni / Citiraj / Odgovori

Sakrij replike | Pošaljite komentar