I dobro: kad smo na osnovu egzaktnih dokaza shvatili da je mušičarenje jedan jako star I cenjen sport, te na osnovu toga, a I onoga što smo čuli, videli u filmovima I pročitali kod recimo velikog mušičara i lovca i pijandure Ernesta Pape Hemingveja, zaključili da želimo da se bavimo istim, valja znati šta nam je za to potrebno.
Mušičarenje je razmerno skup sport I ište podosta: čizme, prsluk, kabanica, jakna, štap(ovi), čekrk (čekrci), špulne za čekrke, mušičarski konci, predvezi (u daljem tekstu leader), podvezi (dalje tippet), torbe, kutije, makaze, hemostatski forceps običan ili pak kupovna klešta (za vadjenje udice), mreža (ponegde je i obavezna), nož, mušice, pa onda ako sami vezujete mušice (što je takodje deo sporta) I stega, kontrapinceta, makazice, držač kalema i još ihihi onoliko kojekakvih andrmolja bez kojih se suštinski može ali ih je lepo imati (jer je šareno budali drago).
'Tedoh reći može i manje i jeftinije, ali o tome kad budemo pričali o japanskoj tenkara tehnici ili italijanskoj Pesca alla Valsesiana.
Elem, idemo redom:
Čizama ima više vrsta I bez njih se ama baš nikako ne može. Odnosno može, posebno leti kad je lepo I toplo vreme, a vi se lepo razgaćite I udjete do tura u ‘ladnu vodu, a tu se u plićaku 'ladi gajbica sa pivom, te vodom i vinom za špricer, a na obali se na dobrom žaru okreće jagne, pa se sve raskokalo od debljine.
Medjutim, verovali ili ne, rizikujete da se zeznete I da, poput mene kad sam u julu stajao tri sata u Sutjesci, upadnete u hipotermiju. Bilo mi je potrebno da skoro onoliko koliko sam proveo u vodi ležim na vreloj steni ne bi li se zagrejao. I još na to stajanje u ladnoj vodi u gaćama idu i ini problemi kod ženskog sveta, a u vezi sa itd itd itd, a kod muškog u vezi sa itd itd itd.
K tome činjenica da vas čizma štiti od kamenja, klada, granja, zmija, da vam pomaže da ne izgubite ravnotežu na klizavom kamenju i polomite vrat ili se utopite… a dešavalo se…
Fusnota: Kad sam bio mali, stalno su me komšije zezale kad me vide da se sa Morave vraćam sa štapom, a bez ribe: "U ribara mokre gaće, za večeru ne zna šta će!"
Sa druge strane, mušičarski konac se može baciti samo onoliko, što nije predaleko, pa je gaženje po vodi obavezan deo posla. Fakat može I sa obale, posebno ako je potok omanji, ali onda imamo problem sa zabacivanjem, odnosno mršenjem, granama, kidanjem tippeta (koji je skup), gubljenjem mušica, itd itd itd, sve sasvim dovoljno da vam smuči dan, ribolov, provod, život I sve ostalo.
Čizme do kolena nemaju posebnu svrhu sem ako, na primer, lovimo sa visoke obale I gde se zbog dubine ne može zagaziti, pa tu služe kao sredstvo protiv kaljanja I kvašenja čarapa (a poznato je da Srblji veruju da mokra čarapa i/ili promaja izazivaju trenutnu smrt ako ne nešto još i gore). Valjaju i od zmija (kojih po Balkanu u proleće i leti pa sve do rane jeseni – a vidjao sam ih i u kasnom Oktobru -- ima podosta, a naročito poskoka i to baš tamo gde su i nama zanimljive pastrmske vode).
Ostaju nam ribarske čizme do kukova i takozvane kombinezon čizme do pojasa ili do grudi. To je već stvar izbora. Neki vole čizme do kukova i to one, tzv “piroćanke” od teške zelene ili crne gume. One se vezuju za kaiš od pantalona i štite do dubine od otprilike pola butina (ne zaboravite da voda pljuska i zapljuskuje pa se onda neprijatno iznenadimo, posebno u martu ili aprilu kad je voda velika, brza i hladna).
Opet, bezbednije su jer se mogu brzo skinuti u nevolji (takodje egzaktno dokazano na Moravi kad sam se nakon saplitanja preko klizavog panja uvalio u vodu) ali samo ako nisu vezane za kaiš.
Da razjasnimo – čizme pune vode vuku na dno kao kamen. Sad, zamislite Taru, u kanjonu, u maju, voda još velika, kolega mušičar se oklizne, zvizne dole u vodu, čizme se napune u sekundi i samo ga nestane. Jedva smo ga izvadili jer ga Bog pogledao u vidu neke klade koja je stajala zaglavljena izmedju stena, par metara od obale pa se uhvatio za nju I držao dok mi nismo došli.
Nema zezanja. Svako se po neki put uvali u vodi. Neki i po više puta. Naravoučenije - nositi ranac sa preobukom, a ako je vreme hladno, negde gde je zgodno nabacajte drva za vatru da se grejete. Bez svake šale.
Čizme do kukova još imaju dobru stranu što se kad izadjemo iz vode mogu posuvratiti do kolena I što se onda u njima može komotno hodati (nekoliko sezona sam tako pre podne lovio fazana I zeca, a onda bih predveče samo podigao čizme I spustio se do Morave da čekam patke na večernji prelet). Uzgred, koštaju manje I lakše se krpe.
Kombinezon čizme do pojasa ili grudi su dobre jer dozvoljavaju da se bezbedno zagazi jako duboko. U mom slučaju skoro metar I po (jer sam povisok I potežak pa em imam gaz, em deplasman). I njih ima nekoliko vrsta. Oni od čiste gume su tvrdi I teško se cepaju, ali su teški I potparavaju, pa na kraju bude svejedno stajali u vodi ili bili mokri od znoja.
Neoprenski kombinezoni dolaze ili sa tzv čarapom – na njih se navlače posebne cipele za vodu koje štite zglob, pomažu od klizanja I čuvaju neoprene od cepanja (neopren je ono sundjerasto što oblače ronioci) ili sa delom čizme preko gležnjeva (cipela sa sarom) pa je to sve zalepljeno za nogavice (što je po mom mišljenju bolje jer je kompaktnije i manje zezanje da se navuče i manje košta.
Oni medjutim imaju manu što se lako cepaju I što nakon nekog vremena takodje krenu da potparavaju.
Jedne godine sam opremljen ovakvim kombinezonom, pa recimo, sredinom maja otišao na Skrapež. Sve je bilo u redu dok nisam morao da se probijem kroz neko glogovo trnje ne bi li plasirao mušicu povelikoj pastrmki koja je prema suprotnoj obali kupila insekte sa površine. Sad, glog ima dugačak I jako tvrd trn koji je kako sam docnije video, isekao tri santimetra dugačak prorez u visini kolena. Ju mog iznenadjenja kad sam shvatio da voda temperature malo preko 10 stepeni (možda je bila toplija, al' je meni bila jako hladna) jurca unutra.
Narednog dana sam kupio “piroćanke” do kukova, a neopren je odleteo u kontejner I sa njim 50-ak dolara investicije.
Gumirano platno nije loš izbor za čizme-kombinezon jer ih čini laganim ali se lako cepa I ne štiti od hladnoće jer je tanko, pa onda valja obući untrciger ili debelu trenerku. Kad se mušičari u brzoj I dubokoj vodi imaju tendenciju da se gužvaju oko nogu I da prave žuljeve.
Novi materijali poput GoreTex-a I njemu podobnih su najbolji, bilo da dolaze u formi kombinezona sa čizmom ili neoprenskom čarapom. Potpuno su vodonepropusni, razmerno otporni na cepanje, dobro greju I dozvoljavaju isparenjima da odu napolje kroz materijal. Poneki imaju i ojačanja od kordure ili dajname (jako tvrdi materijali) na kolenima I turu. I koštaju najviše.
Skoro svi kombinezoni imaju jedan ili više džepova na grudima koji valjaju da se u njih smesti najpotrebniji pribor (kutija mušica, perorez, rezervni tippet i leader, forceps, čokoladica i flasteri).
Kako god da se odlučite, na SVAKI kombinezon stavite jak i širok kaiš (ima namenskih ali to je dodatan trošak, a valja I onaj stari vojnički opasač). On za svrhu ima da spreči da vam čizme padnu u vodu ako puknu tregeri, ali I da na trenutak spreči naglo prodiranje vode za slučaj da se strovalite u nju, taman da probate da se izvučete razmerno suvi ili barem sa tri umesto 15 litara vode unutra.
Što se, kako onomad reče jedna voditeljica našijeh televizija "cene koštanja " tiče, nisam pametan. Svako prema džepu. Ima solidnih čizama za razmerno male pare. Opet kažu Englezi da je najskuplja stvar - jeftina stvar.
nastaviće se
